Volonterski dnevnici

U situaciji u kojoj se nalazimo trebamo biti odgovorni i prema sebi, ali i prema drugima. Naravno da je to posebno teško u doba praznika, ali treba imati na umu i potencijalne posledice, ne toliko po nas, koliko po stariju populaciju. Nažalost, veliki deo nas je bezobrazno neodgovoran, te smatram da se treba adresirati i ta tema.

Došlo je to doba godine rekapilutacije učinjenog. Da, ja sam jedna od onih osoba koja u poslednjoj nedelji sedne i podvuče crtu, šta je učinjeno, šta je bilo dobro, šta je moglo bolje, a šta je učinjeno bolje od očekivanog.

To je katastrofalno. Ali tu se ništa ne može. Ja se čuvam koliko mogu.

„Damin gambit“ – lepa predstava šahovskog života

Gurmanska utrka (sa ograničenim budžetom). Izazvan sam. A kada se to desi, zabava počinje.

Da li verujete u srećan kraj?

Veoma neobično za mesec, ali beše topao dan. Deset dana kasnije našao sam se na pijaci, lokalnom buvljaku, gde sam tražio japanske jabuke. Šetao sam između tezgi i posmatrao raznovrsnu ponudu štrudli i kojekakvih vrnčarija. Zastao sam na mestu gde se prodavala magnolija da upitam jednu neobično odevenu gospođu za cenu kaktusa, ali ona me je samo zbunjeno pogledala. “Que pasa?”, reče ona.

Proleteo mi je najinteresantniji mesec ove godine. Prve dve nedelje sam uživao ne radeći ništa. Posle toga, kada sam krenuo na faks, krenulo je sve što se zaustavilo u martu. Vakuum koji je trajao sedam meseci, rasprsnuo se. Neverovatno. Veliki šok i dalje, ali svakako sam jedva dočekao.

Pokušao sam da ukradem leto u poslednjim njegovim danima, ispostavilo se kao krajnje uspešno. Sedmica na moru van sezone je bilo, mogu reći samotno, ali i veoma neobično iskustvo. Kako sam to uradio? Prosto. Jedne srede je pao dogovor da za tri dana spakujemo kofere, ubacimo ih u autobus koji vozi za Crnu Goru i uhvatimo naše vreme na toplom suncu pored hladnog mora. Jesam, kupao sam se u hladnom moru. More je more.

Dragi Dnevniče, evo nas opet nakon duže pauze.