Volonterski dnevnici #29

Proleteo mi je najinteresantniji mesec ove godine. Prve dve nedelje sam uživao ne radeći ništa. Posle toga, kada sam krenuo na faks, krenulo je sve što se zaustavilo u martu. Vakuum koji je trajao sedam meseci, rasprsnuo se. Neverovatno. Veliki šok i dalje, ali svakako sam jedva dočekao.

I tako je već prošao prvi mesec mog akademskog obrazovanja, ostade još oko 70 meseci…

Frka je na faksu, zbog epidemije. Nema više nastave. Nisam se nešto uzrujao. Može se učiti i od kuće. Bar imam vremena za druge hobije.

Nadam se da nam neće opet trebati volonterska zajednica da se brine o društvu, kao na proleće. Redovne volonterske aktivnosti opet je prekinula korona. A taman smo se zahuktali… Baš šteta, nije mi uopšte drago. Svašta je moj tim planirao, Živu biblioteku pre svega, ali izgleda da će ona morati da bude onlajn. Gubi se čar takve akcije, ali bar ćemo isprobati nešto revolucionarno. Težićemo da prenesemo emociju preko žice jednako dobro kao uživo. Zvuči nemoguće, ali možemo da probamo.

 

Za tebe je svoj dnevnik otvorio: Velibor Maksimov, volonter Tima za javne akcije

Ostavi komentar: