Praznični običaji u mom domu

Praznici su nam tu. Prošle nedelje je bila jedna od najvećih pravoslavnih slava, Sveti Nikola, ove nas čeka Božić po gregorijanskom kalendaru. Samim tim, da li postoji veselija tema od priče o praznicima i običajima za kraj godine? Zbog toga ću vam ispričati priču o tome kako se oni obeležavaju u mojoj kući, kao i koje običaje tradicionalno poštujemo.

Zvučaće pogrešno, ali praznična atmosfera se počinje osećati već 1. novembra, kada se obeležava katolički praznik Svi Sveti, a dan kasnije je dan kada se sećamo naših mrtvih rođaka i prijatelja. Na Sve svete se peku pletenice. Naravno, pre toga se ide na groblje da bi se odala počast preminulima. Dakle, to je svojevrsni uvod u praznični period, doduše mračan i pomalo tužan, ali ipak i lep i nostalgičan.

Četiri nedelje pre katoličkog Božića (25. decembar) počinje neka vrsta odbrojavanja do istog. To se radi tako što se na adventskom vencu, koji sadrži četiri sveće, pali po jedna pojedinačno. Svaka od tih sveća ima svoje značenje. Prva je nada, druga označava mir, treća radost, a poslednje nedelje se pali sveća ljubavi. One se ostavljaju da malo izgore, kada se gase. Na samo Badnje veče se istovremeno pale sve četiri sveće i ostavljaju se da izgore do pola, a na sam Božić do kraja. Uz porodicu, ta četiri motiva su i sama poenta Božića, zar ne?

Kao što pravoslavci obeležavaju Svetog Nikolu slaveći krsnu slavu ili time što idu u goste, tako i katolici proslavljaju ovog sveca, ali 6. decembra. Noć pre tog dana deca u kući čiste svoje cipele i ostavljaju ih nadajući se da će ujutru u njima zateći neku sitnicu. Zanimljiv način da se deca nauče čišćenju stvari po kući.

Sredinom decembra, konkretno 13., se već svi okrećemo novoj godini, a šta želimo od naredne godine nego da nam bude bolja od prethodne i plodonosnija? Zbog toga se u ovom periodu stavlja žito, koje se svakodnevno zaliva. Ukoliko ono naraste do visine prvih donjih grana novogodišnje jelke u apartmanu do Božića dolazeća godina će biti plodna. Makar je takvo verovanje. Inače, taj dan je posvećen Svetoj Luciji.

Što se samih proslava Božića, kao i Nove godine, tiče, nemamo nekih posebnih običaja. Izuzev, što tradicionalno za oba Božića jedemo sarme, a svakog 1. januara oko podneva gledamo Novogodišnji koncert iz Beča.

Pred pravoslavni Božić (7. januar), naravno, nabavljamo badnjak, koji unosimo u kuću tako što otac ide prvi i baca seno, a mladež ide za njim. Dok smo bili mlađi morali smo i da pijučemo. Iskreno, nisam uspeo da saznam tačno značenje tog običaja, ali verovatno ima neke veze sa plodnošću. Takođe, s obzirom da je Božić u pitanju, bilo bi lepo i da je sneg tradicionalan, ali na to ne možemo uticati.

S obzirom da ne pridajemo nikakav značaj „srpskoj“ ili Novoj godini po julijanskom kalendaru, prvi sledeći praznik nam je kućna slava – Sveti Jovan (20. januar), te se sa njom i završava niz praznika u mojoj familiji. Kao i većina porodica, tada pečemo Slavski kolač i gostima služimo žito.

Običaji su tu da bi zadovoljili sujeverne, usrećili umetnike i estetičare, zaintrigirali istoričare i zbližili porodice. Ipak, cenite vreme praznika, jer koliko često se tokom godine cela porodica okupi, a u vazduhu je prijatna atmosfera?  Zbog toga uživajte dok još traje. Meni je ostalo još samo da vam poželim srećne praznike, i srećnu nadolazeću godinu.

Autor: Stefan Kostić, volonter Medija tima

Komentari

Ostavi komentar: