Pre nego što krenete da čitate i primenjujete ove savete, važno je da se konsultujete sa svojim lekarom/kom, jer će vam on/a dati najbolje savete o tome kako da svoju ishranu prilagodite svom zdravstvenom stanju.
Kako je izgledala moja ishrana nekad?
Jela sam mnogo brze hrane, testa i slatkiša. Pored toga, svakodnevno sam jela čips bez kog nisam mogla da zamislim dan. Nisam imala redovne obroke, nekada mi se dešavalo da jedem 5 puta dnevno, nekada 2 puta a bilo je dana kad uopšte nisam jela. Jedna od možda najgorih navika koju bih izdvojila je to što sam jela u kasne sate. Dešavalo mi se čak da zaspim i probudim se u pola noći da napravim palačinke. Sada mi sve to suludo zvuči, ali da, tako sam živela nekada. Da se svakodnevno nisam bavila sportom i na taj način gubila kalorije, moje zdravstveno stanje bi sigurno bilo mnogo lošije.
Kako sam odlučila da promenim svoj način ishrane?
Svaki dan mi je bio maksimalno ispunjen obavezama. Definitivno su mi najviše energije oduzimali svakodnevni treninzi koji su bili izuzetno naporni i iscrpni. Rukomet kao sport zahteva mnogo. Pored toga, škola nije smela da ispašta. Sve to je oduzimalo mnogo energije, a ja sam je imala sve manje. Konstanto sam osećala umor, pospanost, sve mi je bilo teško da radim, imala sam osećaj da za razliku od drugih treba da uložim mnogo više napora u nešto što radim. Dugo mi je trebalo da shvatim da te poteskoće prouzrokuje nepravilna ishrana.
Kako sam počela sa pravilnom ishranom?
Moje znanje o pravilnoj ishrani je bilo minimalno. Prvi i jedan od najvažnijih koraka je bila edukacija. U moru dostupnih informacija koje nam internet pruža, nailazila sam često na nestručne ljude koji se bave ovom temom. Trebalo mi je dosta vremena da pronađem izvore u koje ću zaista verovati i koji neće ugroziti moje zdravlje i bezbednost. Najviše sam naučila gledajući video snimke na Youtube-u Katarine Peruničić, Janke Budimir i Nade Piliskić. To znanje mi je bilo dovoljno kako bih otpočela proces menjanja svojih loših navika, a naknadno sam znanje upotpunila čitanjem stručne literature. Želja mi je da u budućnosti završim kurs u ovoj oblasti kako bi moje znanje bilo potpuno.
Prepreke na koje sam nailazila na putu do pravilne ishrane?
Najveća greška koju bih izdvojila jeste to što sam htela da napravim promenu odjednom. Sve ono što sam naučila želela sam odmah da primenim. Pa sam tako izbacila hleb iz ishrane koji sam pre toga jela u nenormalno velikim količinama. Slatkiše i grickalice sam takođe ukinula. Sve to je bilo mnogo stresno za moj organizam. Tako naglo preokrenuti navike nije bila najbolja opcija jer je mnogo uticalo na moju psihu. Često bih nakon nekog perioda, uglavnom 7-10 dana, odustala i vratila se starim navikama.
Takođe veliki problem mi je predstavljalo to kako organizovati obroke. Mnogo vremena sam provodila van kuće zbog obaveza te nisam znala šta da jedem u tim situacijama. Pekare i brza hrana nisu bila dobra opcija, a neke zdravije varijante su iziskivale više novca.
Još jedan od problema sa kojima sam se suočavala je to što živim sa roditeljima, a oni nisu želeli da menjaju svoje navike. Često se dešavalo da naprave neki kolač ili nešto što ne bih trebala da jedem, ali posegnem za tim jer je želja bila jača. Takođe, dešavalo se da moje zalihe zdravih namirnica potroše, i zbog nedostatka istih, pojedem nešto od brze hrane.
Moja velika sreća je to što zaista volim sve da jedem, pa mi je i zdravija varijanta obroka bila izuzetno ukusna i nisam imala problem sa tim.
Kako sam prešla prepreke koje su mi se našle na putu do pravilne ishrane?
Posle mnogo pokušaja da pređem na ovaj životni stil, shvatila sam da želja postoji, ali očigledno da postoje i mnogi problemi. Sela sam i stavila na papir sve ono što sam navela u prethodnom pitanju i shvatila koji su to razlozi mog odustajanja. To je izuzetno bitno, jer da bi se rešio neki problem neophodno je prvo da ga ustanovimo.
Pa sam tako umesto tri kriške hleba, dnevno jela dve, pa nakon nedelju dana prešla na jednu krišku i posle nekog vremena hleb izbacila u potpunosti bez problema. Dozvoljavala sam sebi da pojedem nešto slatko dva puta nedeljno, a nakon nekog perioda izgubila se potreba za slatkišima.
Problem sa ishranom van kućnih uslova sam rešila tako što sam odlučila da svakodnevno pripremam obroke i nosim ih sa sobom. U početku je to bilo naporno i predstavljalo mi je obavezu, ali nakon nekog vremena to je postala moja ustaljena rutina.
Problem nedostatka namirnica sam rešila time što sam pravila nedeljni plan ishrane i nabavila namirnice koje su mi potrebne za tu nedelju. Imala sam svoj kutak u kuhinji i deo svog frižidera tako da se više nije dešavalo da ostanem bez neophodnih namirnica.
Kako sam uspela da održim motivaciju?
Moja najveća motivacija su bile devojke koje sam pratila putem Youtube-a. Njihov harizmatični duh me je održao. Pored toga, često sam sebe motivisala tako što sam pripremala hranu po nekim novim receptima, kupovala sebi posuđe i lepo servirala obroke kako bi mi bili još ukusniji. Vremenom, najveća motivacija su mi bili postignuti rezultati i jednostavno taj način ishrane je postao moja rutina, ne razmišljam o starim navikama.
Šta sam postigla pravilnom ishranom?
Pravilna ishrana ima mnogo više benefita nego što se čini na prvi pogled. Pre svega moj fizički izgled se drastično promenio. Zatim imam dovoljno energije, nemam potrebu da spavam preko dana, ne osećam se više tromo i sve radim sa lakoćom. Pored toga, moja koža je postala dosta lepša, samopouzdanje je dostiglo viši nivo a osećaj zadovoljstva se ne može opisati.
Za kraj bih imala samo da vam dam savet da nikada ne odustajete. Sigurno će vam se desiti da naiđete na slične probleme kao i ja, ali nastavite dalje. Ukoliko posegnete za nečim za čim mislite da niste trebali, ne osvrćite se na to, samo nastavite sa pravilnom ishranom i sigurna sam da ćete istrajati i da će to postati vaša rutina. Teško je promeniti navike koje nas prate dug vremenski period, to je proces koji zahteva mnogo uspona i padova, ali dovodi do veoma značajnog cilja – unapređenja kvaliteta života.
Autorka: Milana Đukić, volonterka Medija tima