Da, evo došao je i taj trenutak. Oni na čije odluke ne možemo da utičemo su sada odlučili da je opasnost prošla i da nas posle skoro dva meseca karantina puštaju na slobodu. Sada, kada smo opet na slobodi, sabiramo utiske i opet se prilagođavamo novonastaloj situaciji. Primećujem da su ljudi uplašeni. Neki žele da zauvek ostanu u samoizolaciji, a neki su jedva dočekali prvi vikend da se slobodno, neograničeno šetaju i glasno smeju u gradu, na punim ulicama. Ja se osećam kao da ponovo upisujem fakultet, kao da ponovo treba da upoznam Novi Sad, naviknem se na svoj stan i ponovo imam isto ono uzbuđenje koje sam imala i pre dve godine! Kako pakujem kofere, tako se i prisećam prvog dana vanrednog stanja, kada sam ih raspakovala. Bila sam i srećna i tužna. Nekim danima sam stvarno volela kafu, a nekim danima sam je pila samo iz navike i potrebe. Imalo je dana kada sam motivisano trenirala, smejala se i djuskala, a imalo je dana koje sam provela u krevetu demotivisana i umorna. U nekim trenucima sam bila najpozitivniji oslonac prijateljima, dok su u drugim oni bili potrebni meni. U nekim noćima sam inspirisano crtala i neiscrpno pisala, dok su mi drugih dana te slike i tekstovi bili smešni. Slušala sam i pratila nove vesti, razmišljala o svim informacijama, bila tužna zbog svih pojedinaca i porodica koje su obolele ili izgubile život. U drugim trenucima sam žustro gasila televizor i tražila zrno mira. Saosećala sam se sa svojom državom i činila se nikad bliža i povezanija sa celim svetom. A nekada sam želela da vreme samo stane i sve se na trenutak obustavi.
Da sam tokom vanrednog stanja bila vremenska prognoza, bila bih svako godišnje doba, a nekada i sva odjednom. I to je okej. Mi smo deo istorije. Kada pogledam unazad, nije bitno koliko sam knjiga pročitala, koliko puta na dan sam trenirala, ni kako sam zamenila dosadu. Bitna je lekcija koju sam naučila iz ovoga. Naučila sam da budem strpljiva, naučila sam da budem jača. Naučila sam koliko je zdravlje bitno u životu. Naučila sam da ne budem sebična, jer nekada moram staviti više ciljeve ispred svojih sopstvenih. Naučila sam da grlim prijatelje svaki put kada mogu, jer ne znam da li ću moći svaki put kada budem htela. Naučila sam da se više brinem za baku i deku i sve stare ljude. Naučila sam da uživam u stvarima koje imam. Naučila sam da iskoristim svaki dan, jer ne znaš šta će biti sutra. Naučila sam da odbrojavam dane i radujem se novom početku. I za kraj, shvatila sam da u svakom novom danu možeš naučiti nešto novo i da se svaki dan računa. A šta ste vi naučili?
Za tebe je svoj dnevnik otvorila: Andrea Košanin, volonterka Mobilnog omladinskog kluba