Volonterski dnevnici #28

Pokušao sam da ukradem leto u poslednjim njegovim danima, ispostavilo se kao krajnje uspešno. Sedmica na moru van sezone je bilo, mogu reći samotno, ali i veoma neobično iskustvo. Kako sam to uradio? Prosto. Jedne srede je pao dogovor da za tri dana spakujemo kofere, ubacimo ih u autobus koji vozi za Crnu Goru i uhvatimo naše vreme na toplom suncu pored hladnog mora. Jesam, kupao sam se u hladnom moru. More je more.

Vrativši se u Novi Sad, hladna jesen me je spremno isčekivala, kao i neobična, kombinovana nastava u školi za koju je svaki naredni, otvoreni dan, pod znakom pitanja. Ali, koješta! Stremeći ka utehi, hladno vreme i svaka druga slobodna nedelja, uslovila je moje ponovno uplovljavanje u reke novih svetova za čije otkrivanje je potrebna samo najobičnija sveća. Reč je o knjigama. One su podstakle moju ambiciju za pisanjem, još od karantina, oblikovale su određene stavove i otklonile svakakve neosnovane sumnje koje su me godinama pomno pratile. Bez obzira na vaša književna opredeljenja, one koje su vredne spomena i vašeg dragocenog vremena su sledeće:

Slepilo – za ljubitelje alegorične priče, Nobelovca Saramaga. Reč je o zaraznom slepilu koje se širi kroz svet brzinom treptaja. Velike sličnosti sa ovdašnjom situacijom, topla preporuka.

Central Park – nemojte dozvoliti da vas zavara. Ovo je ljubavna priča Gijam Musoa. Nepoznata devojka bez pamćenja se budi u parku, vezana lisicama za čoveka – prava kombinacija za istinsku ljubav.

Tihi pacijent – priča koja je privukla pažnju i mojim roditeljima, istina je da oni nisu veliki čitači, ali ovo jeste zaslužilo mesto na njihovim policama. Ljubitelji dobrih trilera, uživaćete.

Batalio sam pretplatu na Netflix zbog sveopšteg mišljenja, “već je pogledano, sve što je kvalitetno”, iako još uvek petkom uveče uključim dobru komediju, sve ostalo je postalo dosadno. Učenje prevazilazi svake mere, dozvolite da vam objasnim kako to izgleda. Nedelju dana provodim kući, na online nastavi, neki ga čak i zovu mini-raspust. Kad onda, veoma očekivano. Pozdravi me ponedeljak radne nedelje, profesori ne broje testove, ali glasine hodaju između nas, broj je već prešao prvu deseticu.

Savete koje vam želim podariti, iako se volim raspisati kada pišem tekstove, na dnevniku moram biti krajnje skroman, ali budite uvereni; vredni su velike uštede na hladnoći i natopljavanju od vode.

Za Pluviofile (pluviophile), ljubitelje kiše, želim lep provod na kišnim i hladnim danima koji slede, a za one manje zainteresovane za kišne oblake, molim vas, učinite sebi uslugu – krećite se brzo i hitro kroz zavesu vode, dupla zaštita je obavezna (kabanica i kišobran), budite u kondiciji. Kiša nas zamarava, moramo da trčimo.

Oblačite se slojevito, nosite maske, nek vam knjiga bude u rukama (pak školska, pak razbibriska) i zapamtite jednu, najbitniju stvar od svih.

Život je igra, pustite muziku, plešite.

Zabava još uvek traje.

 

Za tebe je svoj dnevnik otvorio: Dušan Petković, volonter Mobilnog omladinskog kluba

Ostavi komentar: