Na moju veliku sreću, obaveze su se vratile. Dočekao sam ih veličanstveno, jednim vebinarom. Fasciniram sam kako su se ostale samo pojavile, dolazeći zajedno sa avgustom. Već osećam kako se vraća stari ritam, od kog sam imao kratku pauzu. Dodatno poboljšanje vidim u tome što mogu slobodno da se krećem u prirodi, ali i među ljudima, doduše ograničeno.
Protekli mesec doneo mi je sjajne vesti o upisu fakulteta. Iako je to već donelo dodatne nedaće i komplikacije, mogu reći da sam uopšteno srećan zbog toga. Dok me u isto vreme hvata nostalgija za srednjoškolskim danima, hvata me i anksioznost zbog nadolazećih radikalnih promena od jeseni. U međuvremenu mogu da se nadam i trudim da će bar moje slobodno vreme isto izgledati. Moraću da se više potrudim da stignem da volontiram u voljenim organizacijama.
Čekajući divnu jesen i još lepšu zimu, pozdrav.
Za tebe je svoj dnevnik otvorio: Velibor Maksimov, volonter Tima za javne akcije