Priroda nam neprestavno šalje signale da način našeg života nije u skladu sa njom, da radimo protiv samih sebe, ali mi je ne slušamo, i to nam se sve više obija o glavu. Ne mislim samo na korona virus, ili ovaj novi virus – kako god se zvao. Mislim i na požare, prirodne nepogode, zagađenje vazduha, voda i okoline, nestabilno vreme i nagle vremenske promene, koje teško padaju i zdravim osobama, a šta mislite tek kako je srčanim bolesnicima/ama? Sve su to upozorenja da radimo na sopstvenom uništenju. Dokle god se globalno sami ne promenimo neće nam biti bolje, niti ćemo biti srećniji. Pojedinac može da poboljša sebi život, ali teško da globalno može imati veći uticaj.
Privržen sam nauci, i poštujem ljude koji rade na sebi. Nisam čovek koga preterano interesuje metafizika; ali trenutno čitam knjigu Bele Hamvasa Scientia sacra, odnosno Sveta nauka. U njoj autor pokušava da objasni čitaocu/teljki da postoji razlika između života i preživljavanja, da se sve više udaljavamo od svog istinskog postojanja, da uništavamo svet umesto da ga oplemenjujemo. Nisam ni religiozan; ali je očigledno da postoji neka sila koja nas povezuje, koju nauka ne može da objasni. Na primer, instinkt, predosećaj, svest, emocije. Čini se da nauka može da objasni samo „mehaniku“ poslednje navedenog.
Kao čovek koji voli da putuje, jedan od tri omiljena grada mi je Zagreb. Pored sve muke sa korona virusom, ovaj prelepi grad je sredinom marta potresao strašan zemljotres. Uništeno je mnogo divnih zdanja, muzeja, galerija, itd. Šteta je ogromna, ali ne i nenadoknadiva, osim života jedne curice koja je poginula u njemu. Zagreb se tresao mesec i po dana nakon prvog i najjačeg zemljotresa. Ubrzo nakon martovskog zemljotresa, Hrvatsku je zadesila još jedna nesreća – požar na Hvaru.
To se može smatrati upozorenjem. Koliko ih nam je priroda poslala samo od početka ove godine neću se ni truditi da izbrojim. Broj zemljotresa, požara i poplava samo u Japanu i Americi je zastrašujuć. Amazon, „pluća planete Zemlje“, uništava sam čovek, odnosno njegova nezasita gramzivost i sebičnost. Vulkani širom sveta se sve češće aktiviraju, a ko zna koliko je vrsta biljaka i životinja izumrlo?!
Ako vam ovo sve deluje daleko, zapamtite da sve ovo i nas pogađa, jer priroda ne zna za granice. Da li ste primetili/e da poljoprivredni i mlečni proizvodi sve više gube na kvalitetu i ukusu? Da li ste videli/e one odvratne slike novosadskog keja nakon što je ukinuto vanredno stanje? Da li ste se divili/e „čistoći“ naših reka? Ili ste ipak više ljubitelj/ka mirisa zapaljene plastike na njivama? (Zadnja dva pitanja su naravno sarkastična).
Zbog svega toga sam nedavno počeo da skupljam i recikliram plastiku, karton i papir. Ukoliko želite, to možete i vi da radite. Ne oduzima mnogo vremena od naših užurbanih života, a može nam dugoročno pomoći. To je samo sitan doprinos lokalnom poboljšanju ekološke situacije, ali znate kako se kaže: „Misli globalno, deluj lokalno“. Ukoliko i vi želite da se priključite, da doprinesete poboljšanju ekološke slike vašeg grada, pri tom budete humani i rešite se reciklažnog otpada informacije kako to možete, pronaći ćete ovde: Čepom do osmeha i Čep za hendikep.
Za tebe je svoj dnevnik otvorio: Stefan Kostić, volonter Medija tima