Shvatio sam da svoje slobodno vreme u ovom specifičnom vremenu trebam organizovati veoma racionalno, pošto uzgred rečeno, ga imam baš na pretek. Školska godina je ugledala svoj kraj već pri završetku maja, a pošto nemam nikakvih važnih obaveza koje me očekuju, mogu da zamislim veoma produktivnih 2 i kusur meseca slobodnog vremena.
U početku, bio sam malo skeptičan što se tiče razmera letnjeg raspusta, zato što je skoro 3 meseca stvarno previše! Ali kada je starešina odeljenja rekao da se ne šali i da usred „online situacije“ letnji raspust se produžuje za skoro mesec dana, počeo sam da likujem.
Izostanak teretane i pojedinih sportskih objekata u mojoj svakodnevnoj rutini je dovelo do novih rešenja. Šetnja kejom, vožnja bicikla, pa čak i povremeno džogiranje, ispunili su rupu u vremenu i rešili ”problem” fizičke aktivnosti.
Osim vežbanja, ispunjavam dosta vremena čitajući knjige. Najčešći žanr literature koju prelazim su trileri (strani) ali, opredeljujem se i za dramu ili pak komediju, sve zavisi od raspoloženja.
Najskorija knjiga koja je ostavila najveći utisak na mene je od švedskog pisca Fredrika Bakmana pod nazivom „Čovek po imenu Uve“. Radi se o svetskom bestseleru i mislim da je obavezno štivo za čitanje zbog svoje spektakularne priče iza koje se krije mnogo smeha i životnih pitanja. Knjiga je podstakla snimanje istoimenog filma koji je nominovan za Oskara 2017. godine kao „najbolji strani film“. Ako želite da se bezuslovno smejete u autobusu dok vas drugi ljudi gledaju čudno ili pak da unapredite sebe kao osobu i otkrijete tajnu iza večne ljubavi – ovo je knjiga za vas.
Pre par noći, odlučio sam da se vidim sa prijateljima posle dugog vremena. Igrali smo društvene igre i diskutovali o tome kome je bilo najdosadnije u karantinu i kako ćemo kada se sve ovo završi napraviti najveću žurku u gradu i pozvatu poznatu ličnost da se zabavlja sa nama. Pojedini prijatelji su patili od nedostatka noćnog života, neki su čak izašli iz karantina prošle nedelje i najavljuju da se ponovo vraćaju. Neki od njih su čak postali poznati na TikTok-u preko noći. Oni su dokaz da porodični stan može da postane filmski studio.
Naručili smo picu iz Karibika uz obećanje da će stići za 29 minuta ili dobijamo „free“. Naravno, uključili smo tajmer čisto iz puke radoznalosti i ispostavilo se da je dostavljač promašio ulicu čak 3 puta. Izvinio se zbog kašnjenja i predao nam besplatnu picu.
Te večeri sam pričao kako je cela ova situacija ponajviše uticala na moju rutinu i obrasce ponašanja pošto sam obično provodio dosta vremena napolju. Takođe, spomenuo sam da se moramo prilagoditi najbolje što umemo da bi izvukli najviše iz cele ove situacije, da bismo u neku ruku pomogli sebi kao i naravno, da ne bismo ugrozili druge ljude.
Našao sam zanimaciju u sve učestalijim vožnjama biciklom. Jedino mi vreme parira, karte sa kojima igra je promenjivost i to je počelo da mi dosađuje. Jedan dan je sunčano i sparno, a već za 24 sata je oblačno i vetrovito. Leto je, zašto ne možemo da očekujemo sunce barem dva dana uzastopno. Ali dobro, neću da se žalim, barem nema komaraca u mom kraju.
Naravno i Netflix se bori za svoje mesto u rasporedu. Dozvoljavam mu da pobedi jedino posle 20 časova i to na maksimalno sat vremena. Zato što nisam fan trošenja preterano puno vremena na gledanje serija i filmova ali, trenutno sa tolikim vremenom na pretek, neće mi škoditi malo eksperimentisanja.
Ako volite misteriju i putovanje kroz vreme onda je moja topla preporuka za vas serija „Dark“ koja se strimuje na Netflixu. Mogu da se kladim da se u jednom trenutku scenarista preopteretio od silnih zapleta i peripetija da ni sam nije znao gde je stao sa pričom. Pojedini kritičari izjavljuju da su se i sami izgubili u priči, i da su zato odustali gledanje posle četvrte epizode. Ali verujte mi, priča je krajne zanimljiva zato što je sama po sebi jedinstvena.
Razumećete o čemu govorim kada pogledate prvih par epizoda i shvatite da putovanje kroz vreme i nije baš dobra ideja, koliko se čini.
Sve u svemu, covid-19 situacija mi pomalo dosađuje, ali trudim se da idem kroz život sa osmehom na licu i neću dozvoliti da mi nešto to oduzme. Budite srećni i pozitivni, nasmejani i odgovorni. Živite život punim plućima i budite stalno ti ljudi koji traže svetlost na kraju tunela..
Znam da je na nas, mlade, ova celokupna situacija imala dosta uticaja, ali da bi lakše prebrodili ovaj period potrebno je da nikad ne zaboravimo naše vrednosti i da nađemo veći smisao u malim stvarima.
„Nećeš se plašiti da prođeš kroz mračnu baštu ako se pritom smeješ“
-Fredrik Bakman
Za tebe je svoj dnevnik otvorio: Dušan Petković, volonter Mobilnog omladinskog kluba