Volonterski dnevnici #21

Dragi Dnevniče,

Konačno smo dočekali leto. Nije prošlo ni dva dana, a ljudi su počeli da kukaju kako je prevruće. Ljudima je nemoguće ugoditi. Doduše i meni je ovo sparno vreme poremetilo planove za put. Planirao sam da se vozim dunavskom biciklističkom rutom, međutim odložiću je zbog sparnog vremena i dužine puta koju ću prelaziti u jednom danu. Zdravlje mora biti na prvom mestu.

Prvi dan leta obeležio je „festival demokratije“. Prvi put sam imao priliku da glasam i učestvujem na izborima kao kontrolor. Osećanja su mi bila pomešana. Probudio sam se uzbuđen, dok sam dolazio do biračkog mesta na koje sam raspoređen. Pojavila mi se i trema jer nisam znao da li ću se snaći. Kada sam došao u učionicu shvatio sam da sam jedini kontrolor koji je ispred opozicione stranke. To mi je probudilo inat. Neću im dozvoliti da rade šta hoće i prave cirkus. Srećom ljudi koji su bili kontrolori su bili dobri ljudi. Dan je prošao bez većih incidenata i nepravilnosti, stranka ispred koje sam bio osvojila dosta glasova na tom biračkom mestu. Naredni dani su protekli u pokušajima da saznamo koliko ljudi je izašlo na izbore i ko je koliko procenata osvojio, opšti haos.

Narednog dana dočekala nas je vest da se „Ona“ (Korona) vratila (Iako nije ni odlazila). Zar već? Ni 24 sata nije prošlo od izjave članice kriznog štaba kako se na biračkim mestima sprovode sve mere i da ona poziva ljude da izađu na glasanje, a sledeća izjava je kako smo mi neodgovorni. Licemerno ako mene pitaš. Danima pre izbora sam sa drugarima licitirao koliko vremena će proći pre nego što objave da smo opet u opasnoj situaciji. Niko nije očekivao da će to biti odmah ujutru.

Što se tiče lepih tema, završio se junski ispitni rok i sada imam par dana da se odmorim i vidim sa društvom. Večeras organizujemo veče igara. Konačno posle dužeg vremena se ponovo okupljamo svi zajedno. Posebno mi je drago što će doći i koleginice sa francuskog sa kojima nisam imao puno prilike da se družim van faksa.

Jagode su ponovo procvetale. Očekujem da će sazreti za nekih dvadesetak dana. Jedva čekam. Odustao sam od kupovine jagoda u marketima i pijacama. Odlučio sam da sledeće godine proširim  baštu. To preporučujem i tebi Dnevniče. Ako imaš prostora, a verujem da imaš barem za jednu saksiju, posadi neku biljku i uživaj u plodovima svog rada, iznenadićeš se koliko je hrana koju kupuješ u prodavnici ustvari bezukusna kada probaš domaće voće ili povrće.

Dragi Dnevniče čuvaj mi se, pij dosta vode  i uživaj u lepom vremenu.

 

Za tebe je svoj dnevnik otvorio: Đorđe Živić, volonter Tima za odnose sa zajednicom

Ostavi komentar: