S obzirom da nisam imala potrebu da često idem negde, većinu vremena tokom vanrednog stanja provodim kod kuće. Vreme najviše provodim na internetu, gledajući serije i emisije koje sam ostavljala za “jednom posle“. Takođe, kao veliki ljubitelj home made mazalica, isprobala sam dosta recepata jer su ovo pravi dani kada mogu da probam masku za kosu od luka koju sam izbegavala zbog mirisa.
Drugarice sa kojima se redovno viđam ne žive blizu mene, tako da mi se socijalna komunikacija svela uglavnom na dopisivanje i razgovor telefonom i poneko brzinsko druženje. Nisam očekivala da će mi ovoliko smetati taj deo koji trenutna situacija nosi sa sobom. Srećom, danas sam se našla sa drugaricom i otišle smo da se prošetamo i to mi jako prijalo, kao i mojim leđima koja su počela s vremena na vreme da me bole od nedovoljne aktivnosti. Sunčan je dan i napolju je više ljudi nego uobičajeno. Strah i panika koji su u početku bili prisutani smanjeni su. Klupe su popunjene, ljudi voze bicikla i šetaju, koristeći vreme do početka policijskog časa.
Kako je vanredno stanje nepoznato za generacije koje nisu bile rođene tokom devedesetih ili se ne sećaju tog perioda, zasigurno će ostati kao neuobičajeno iskustvo, koje nadam se nećemo ponovo iskusiti.
Za tebe je svoj dnevnik otvorila: Bojana Simeunović, volonterka Medija tima