Očuvajmo filmom naše istorijsko nasleđe

S obzirom da živimo u dvadeset i prvom veku, u vreme ekspanzije audio-vizuelnih medija, pripadnicima/cama „sedme umetnosti“ se pridaje sve veći značaj. Mladi reditelj, a po struci i master istoričar, iz Kruševca, Marko Marinković, je baš u tom cilju počeo da snima film o čuvenom knezu Lazaru Hrebeljanoviću. Veliki deo njegovih saradnika/ca na ovom projektu su mladi ljudi, koji svojim zalaganjem pokušavaju da ostvare ovaj plemeniti poduhvat.

Odakle potiče ljubav prema filmovima i režiji?

Ljubav i interesovanje za filmove vuče korene dosta duboko i imalo je svoj razvojni put još od mojih malih nogu. Pošto potičem iz umetničke porodice, od oca koji je glumac u Kruševačkom pozorištu, bilo je normalno da prve kontakte sa svetom glume i pozorišta upravo uspostavim odlazeći na razne probe njegovih predstava. Čak sam kao mali igrao u nekoliko novogodišnjih predstava i tako se upoznao sa procesom stvaranja prelepih priča. Ali kad god bi me neko pitao čime želim da se bavim kad porastem i da li želim da budem glumac kao moj otac (valjda je to kod našeg naroda normalno da ako se roditelj bavi jednom profesijom, onda mora i dete) ja sam uvek odgovarao da želim da budem reditelj jer jednostavno reditelj je taj glavni. Kasnije je došao pubertet i traženje samog sebe ali verovatno je to nešto vizuelno umetnički tinjalo u meni. Tokom srednjoškolskih dana sam krenuo sa drugovima da gledam horor filmove i sad kad razmislim ne znam tačno što baš toliko horor filmova, ali verovatno me je taj osećaj straha kao nešto univerzalno za sve ljude privuklo da gledam te filmove. Upravo u horor žanru sam pronašao mogućnost maštanja i pravljenja različitih priča. Čak tad još uvek neznajući da je većina poznatih filmskih reditelja današnjice upravo pravljenjem horor filmova i krenulo u svet filma. Onda je došlo pisanje prvih scenarija (zamišljenih naravno kao holivudski filmovi od par miliona dolara budžeta, jer na papiru sve može) a onda i sa drugovima kreće avantura snimanja prvog amaterskog horor filma sa kućnom kamerom jednog od drugova.

Uglavnom radite sa mladima. Koliko su zainteresovani da uče o filmskoj režiji?

Još uvek sebe smatram delom te grupe mladih. Samim tim uvek u filmskim projektima učestvuje polovina mlađe generacije. Stariji su tu da kroz svoje iskustvo pomognu. Ali mladi su tu kao pokretačka snaga. Upravo glavni tim koji radi na filmu ,,KNEZ LAZAR“ čine ljudi između 20 – 28 godina. Ja u toj grupi dođem najstariji. Ti mladi ljudi su uglavnom sa Fakulteta dramskih umetnosti. Od scenariste, snimatelja, direktora fotografije, montažera pa do glumaca. Svi oni zajedno sa mnom stvaraju jedno delo. Ja tu samo dođem kao spona i neko ko daje pravac filma. Dakle, svi na neki način režiramo.

Kako ste došli na ideju da povežete nauku i film?

Ja uvek kažem da mi je profesija istorija a ljubav film. Kada sam završio osnovne studije istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu postavilo se pitanje šta dalje na master studijama. Cenim istoriju kao nauku ali nisam želeo da moj budući master rad bude samo nekoliko desetina stranica papira koje će pročitati par ljudi, već sam želeo da nekako to i vizuelno prikažem. Upravo tada se sve to nekako sklopilo. Video sam problem kod učenika u tome da im je istorija dosadna i da je ona za njih samo godine, ali sam takođe tokom prakse u osnovnoj školi u Novom Sadu video kad im tokom časa prikažemo nastavnu temu kroz video prezentaciju odmah je to drugačije. Našavši problem, rešio sam da spojim istoriju i ljubav prema filmu u temi ,,Film kao nastavno sredstvo u istoriji“. Pošto sam iz Kruševca onda je bilo nekako logično da prvi takav projekat bude film o knezu Lazaru.

Koji je cilj projekta „Knez Lazar“?

Cilj je da popularizujemo istoriju ponovo među svim generacijama a poseban akcenat je na mladima. Bez njih nema budućnosti, a onda nema ni istorije. Želimo njima da približimo nove i drugačije ,,idole“. Zašto se ne bi dečaci ugledali na hrabre vitezove i istorijske ličnosti, a ne na rijaliti ličnosti današnjice? Zašto se devojčice ne bi ugledale na knjeginju Milicu ili neku od njenih ćerki, umesto na estradne pevačice koje pune novine skandalima? Javnost se žali na ovakve pojave ali im ne nudi ništa drugačije. Možda im ovakav i ovakvi filmovi ponude drugačiji izbor. Uz mladi naraštaj ovakav film može i turistički dosta da pomogne. Mi kroz film obilazimo razne krajeve Srbije i Balkana. Pogledajte samo šta su Hrvati doživeli sa serijom Game of Thrones ili sa svojim filmovima i serijama o njihovoj srednjovekovnoj istoriji. Dakle, ovakav projekat ima zaista više ciljeva i ne bi mogao da se odredi tačan domet.

Koji su glavni izazovi i problemi sa kojima se suočavate tokom rada na filmu?

Najveći izazov je novac. Bez budžeta je teško bilo koji projekat realizovati, a pogotovo film koji prikazuje epohu. Ali srećom postoje i ti mladi ljudi koji zbog ideje, ambicije i patriotizma žele da se odazovu ovakvom projektu. Ništa manje ne bi potcenio i starije koji nam dosta pomažu. Jednostavno, takav je ovaj projekat. Okuplja dobronamerne ljude. Ali žalosno je kad vi kao mlad čovek morate da pozivate građane da vam novčano pomognu kako biste ovakav nacionalan projekat realizovali. Mišljenja sam da se mora krenuti i probijati barijere. Kad se uradi jedan ovakav film, sledeći sa sličnom temom biće mnogo lakši.

Vašu ideju su podržale mnoge institucije i pojedinci. Da li to znači da je javnost i donatori podržavaju?

Podržavaju najviše građani od 25 – 60+ godina. Imamo i nekoliko firmi iz Srbije kao sponzore. Tri puta smo odlazili u dijasporu da prezentujemo projekat i tu takođe dobili podršku. Ali kad pogledate na nekom većem nivou to nije dovoljna podrška za ovakav veliki projekat. Čini mi se da oni koji bi zaista trebali da podrže ovakav projekat sistematski ne vide da im ovako nešto treba i šta ovakav jedan projekat može da uradi za celu Srbiju.

Ideja je da film bude dokumentarno-igrani. Kako je film koncipiran? Ko će igrati glavne uloge?

U pitanju je igrano-dokumentarni film koji treba da predstavi život kneza Lazara od njegovog rođenja pa do smrti na Kosovu polju. Mnogi greše i misle da mi želimo da uradimo rimejk filma ,,Boj na Kosovu“, što nije tačno. Mi radimo film koji treba da prikaže život jednog od naših značajnih vladara. Srpski narod je duboko vezan za to breme Kosova i od kneza Lazara do danas ljudi su zaboravili da razlikuju narodno predanje i istorijsku istinu. Ovaj film upravo treba da prikaže istorijsku istinu. Narodno predanje je deo srpske tradicije i mi to poštujemo ali želimo da podučimo mlade naraštaje da te dve stvari razlikuju. Još jedan cilj je da upravo putem ovakvih filmova učinimo istoriju zanimljivom i deci bližom. Istorija se sve više stavlja na margine našeg društva, a bez nje jedan narod ne postoji. Takođe, u ovom filmu ćemo reći neke detalje o knezu Lazaru koji nisu možda poznati široj javnosti. Plan je da imamo celovečernji film i nekoliko epizoda od po 25 – 30 minuta trajanja gde bismo ubacili delove koji jednostavno ne bi stali u celovečernjoj verziji. Poseban kratki film od 25 – 30 minuta bismo napravili za učenike. Što se tiče glumačkih uloga u filmu dosta toga se izmenilo od snimanja promotivnog videa za film. To vam je tako kad nemate dovoljno novca da brzo nešto završite i onda se stvari iskomplikuju. Trenutno smo u pregovorima sa nekoliko glumaca koji će biti glavna postava filma.

Imate li neku poruku za mlade?

Ako imate ideju, radite na njoj da je ostvarite. Možda će vam trebati mesec dana, jedna godina, deset godina, ali ako verujete u nju i pokrenete sebe ka ostvarenju te ideje, sve je moguće. Kad je najgore tokom raznih projekata, ne samo film o knezu Lazaru, uvek se setim rečenice Aleksandra Velikog ,,Ništa nije nemoguće za onog ko je spreman da pokuša“.

Projekat „Knez Lazar“ lepo pokazuje šta sve mladi mogu, ako im se da prava šansa. Mešavina mladalačkog zanosa i energije i iskustva starijih ljudi se mnogo puta pokazala kao dobitna konbinacija. Uvereni smo da će tako biti i sa ovim filmom, koji ima veliki potencijal. Potrebno mu je samo pružiti adekvatnu šansu od adekvatnih ljudi, jer realizatorima ove humane ideje pozitivne energije i volje ne manjka.

 

Autor: Stefan Kostić, volonter Medija tima

Sve fotografije deo su privatne arhive režisera Marka Marinkovića, nastale tokom priprema za snimanje filma ,,Knez Lazar“