Na koji način su države u svetu reagovale na promet alkohola u doba COVID-19

Iz epidemološke krize koja je pogodila većinu država u svetu, proisteklo je još nekoliko problema. Veliki broj ljudi ne znajući na koji način da se izbore sa trenutnom situacijom, pribegavali su konzumiranju alkohola što je dovelo i do povećane smrtnosti stanovništva, ali i nasilja u porodicama. Ove okolnosti pokazale su ne samo da je alkohol štetan već i da je neophodna ozbiljna reakcija vlasti na suzbijanju i prevenciji štetne upotrebe alkohola.

Evo samo nekih od primera kakve mere su države širom sveta sprovodile u želji da smanje konzumaciju i promet alkohola tokom pandemije COVID-19:

Pravila zbog kojih su stanovnici Južne Afrike očajni i spas pronalaze u konzumiranju alkohola – u Južnoj Africi došlo je do velikog broja hospitalizovanih ljudi zbog čega je odlučeno da se zabrani prodaja alkohola u toku epidemije. Međutim, stanovnici revoltirani ovom odlukom pljačkali su zatvorene prodavnice. Epidemiološka situacija u Južnoj Africi nije umanjila potrošnju alkohola

Zatvaranje restorana, kafića, barova i noćnih klubova do kraja maja kako je najavljeno u Finskoj zbog epidemije virusa, dovelo je do povećanja prodaje alkohola u lancu državnih prodavnica pod nazivom „Alko“ , pokazuju statistički podaci – za 110% je uvećana kupovina alkoholnih proizvoda putem interneta, u odnosu na april 2019. godine.

Posebna naknada za koronu (Nju Delhi) – nakon otvaranja prodavnica po završetku epidemije morala je da interveniše policija, jer je istovremeno na stotine ljudi pohrlilo u kupovinu alkoholnih pića. Vlasti u indijskom glavnom gradu od 5. maja uvode porez od 70% na alkoholna pića, u cilju sprečavanja ogromnih gužvi ispred prodavnica. Porezi na alkohol su ključni doprinosi prihodima većini indijskih država, pa je s toga zabrana prodaje alkoholnih pića u periodu od 6 nedelja kao važan deo restriktivnih mera širom zemlje zbog epidemije, uticala na državnu kasu.

Ruski zvaničnici su u više navrata razmatrali mogućnost povećanja starosne granice za kupovinu alkohola sa 18 na 21 godinu. Ministar zdravlja Mihail Muraško je izneo podatke u kojima se navodi da je tokom epdemije počeo da se povećava udeo alkohola u stopi smrtnosti i pogođen tim podacima založio se za sprovođenje ove reforme. Kako prenose naši mediji ministar Muraško je izjavio „Ako su poslanici spremni da sprovedemo (ovu reformu), onda zašto da ne!“, aludirajući da je to već moglo biti sprovedeno.

Stručnjaci seksualno nasilje vežu uz alkohol, drogu i nepoznavanje prava deteta. Jedno od rešenja porasta porodičnog nasilja u glavnom gradu Nuku (Grenland), i to u jeku epidemije, bila je zabrana prodaje pića koja sadrže 2.25% alkohola. Ovim merama želeli su da  zaštite decu i mlade od psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja.

Reinhard Buchhorn, gradonačelnik Leverkuzena (Nemački grad od oko 160.000 stanovnika) zabranio je javnu upotrebu alkohola kako bi sprečio da se ljudi okupljaju tokom epidemije. Međutim, ova zabrana je trajala svega 3 dana. U Nemačkoj državi imamo preko 70.000 smrti svake godine usled konzumiranja alkohola ili kombinovanjem alkohola sa duvanom, prema podacima Nemačkog centra za pitanja zavisnosti (DHS). Zabrana prodaje alkoholnih pića ili barem povećanje ograničenja dostupnosti alkohola, posebno tokom pandemije, dovelo bi do smanjenja hospitalizovanih ljudi u bolnicama, kao i mogućnost korišćenja hitnih službi.

Prodaja alkoholnih pića zabranjena je u nekim državama i opštinama od samog početka pandemije COVID-19, što je izazvalo povećanje prodaje alkoholnih pića na crnom tržištu. Udruženje malih trgovaca je još prošle godine iznelo padatak da je 36% alkoholnih pića u zemlji krijumčareno ili je „veštačkog“ porekla. Čuvar potrošača u Meksiku, izdao je upozorenje zbog opasnosti podmetanja lažnog alkohola.

„Pretpostalja se da zbog nedostatka i velike potražnje, neki pokušavaju da prodaju metanol“, izjavio je Denis Santiago Hernandez (director of sanitary risks) u zapadnoj državi Jalisco.

U Meksiku više od 100 ljudi je umrlo od konzumiranja „veštačkog“ alkohola, usled zabrane koja je u aprilu mesecu stupila na snagu.

Jevgenij Brjun (glavni narkolog Ministarstva zdravlja Rusije) je izjavio „Ljudi osećaju anksioznost i depresiju i neki ljudi se mogu okrenuti alkoholu. Zato su mere za ograničenje prodaje alkohola potpuno opravdane – svako ograničenje dovešće do smanjenja konzumacije.“

Sa druge strane ministarstvo industrije i trgovine Rusije izdalo je dokument pozivajući regije da ne ograničavaju prodaju alkohola izvan postojećih saveznih normi, osim ukoliko je to nužno.  Naglašavajući time (ne)mogućnost povećanja ilegalne proizvodnje alkohola i njegove prodaje.

Savezni zakon je ograničio prodaju alkohola od 08:00 do 23:00 časova, dok je regijama omogućeno da same uvedu oštrija ograničenja ukoliko smatraju da je potrebno. Jedini izuzetak je prisutan u Čečeniji, koju naseljava većinsko muslimansko stanovništvo, gde je i pre epidemije COVID -19 alkohol bio legalno dostupan samo u jednoj prodavnici u glavnom gradu Grozni, i to u periodu od 08:00 do 10:00 časova.

„U Kurganskoj oblasti zvaničnici su potpuno zabranili prodaju alkohola do 10. maja, jer je to period koji obuhvata praznike.“

„Regija Zabajkalje je takođe u početku zabranila prodaju alkohola, ali je to ubrzo povukla i samo vremenski ograničila – moguća kupovina alkohola svakog radnog danado 18 časova.“

Kanadski deo – Nunavut je privremeno zabranio kupovinu, potrošnju i prodaju alkoholnih pića i to u periodu od 5. do 18. maja, pa zatim i od 21. maja sve do 3. juna. Kršenje ove zabrane iznosi novčana kazna od 500 do 5000 dolara ili zatvorska kazna do 30 dana, a mogućeje čak i oboje. Ova zabrana je donešena u cilju fizičkog distanciranja, navela je privremena gradonačelnica Mayor Laisa Audlaluk-Watsko za CBC News.

„Opštinska rezolucija kaže da se posebno zabranjuje konzumiranje, posedovanje, kupovina i prodaja ili transport alkoholnih pića unutar zajednice od oko 130 ljudi.“

Međutim, jedna od neograničenih zajednica u Nunavut-u je Grise Fiord, gde alkohol nije regulisan, dok je kod ostalih teritorijalnih zajednica ipak uvedeno ograničenje, koje stanovnici uglavnom poštuju  kada je na snazi vreme zimskih praznika.

Savet je želeo da vidi kako će ljudi u zajednici funkcionisati usled povećane fizičke distance, ukoliko se virus pojavi i kod njih. U Nunavut-u nema potvrđenih slučaja zaraženih virusom COVID-19.

„Mislili smo da je ovo pravo vreme da pomognemo praksi u zajednici i preduzmemo sopstvene mere socijalne distance“, izjavila je ona privremena gradonačelnica.

Autorke: Milica Sekulić, volonterka Tima za omladinsku politiku i Marija Marić, koordinatorka za javne politike 

Ostavi komentar: