Volonterski dnevnici #3

Četvrtak 26.3.2020.


Naši (ne)obični dani u karantinu

S obzirom da smo mi ljudi društvena bića, sasvim je logično da nam ograničeno kretanje kao i provođenje vremena isključivo u našim domovima – i ne prija puno. Međutim, trenutna vanredna situacija koja je uzrokovana koronavirusom a koja nas ograničava na život unutar naših domova ne mora biti neprijatna i teška ako odlučimo da promenimo pogled na nju i  ako pokušamo da je iskoristimo na najbolji mogući način. Evo konačne prilike da uradimo sve ono za šta smo mislili da nemamo vremena. S obzirom da je vreme najdragocenije, trudim se da ga trošim kvalitetno i pametno. Svoj dan volim da započnem zelenim smutijem od spanaća, zelene jabuke, šargarepe, banane i limuna.

Reč je o smutiju koji mi pomaže da unesem neophodne vitamine i nutrijente u svoj organizam. Pored detoksikacije, ovaj smuti je značajan za energičnost koja nam je neophodna da bismo uspešno obavljali različite aktivnosti tokom dana. Panika, strah i briga može uticati loše na naš imunitet i zato je značajno jačati ga kvalitetnom, zdravom ishranom.

Svoje slobodno vreme najviše volim da posvetim treningu– ne samo zbog fizičkog, već i zbog  mentalnog zdravlja.  Danas sam radila trening celog tela, bez dodatne opreme.  Trening za mene predstavlja onih mindful sat vremena u  kojima sam zaista prisutna u tom određenom trenutku. Kada treniram, razmišljam samo o treningu i trenutnoj vežbi i ni o čemu više, što je odlično jer previše razmišljanja škodi i ne vodi konkretnim zaključcima. Kada treniram svoje telo, treniram i svoju svesnu pažnju. Nakon završetka treninga, ceo dan me prati osećaj zadovoljstva i opuštenosti.

Danas sam uz trening ubacila i jogu, što je bio još jedan izazov za mene. Joga mi pomaže da se opustim i pravilno istegnem, ali najviše mi pomaže da ublažim bol u leđima, s obzirom da me leđa, kao i većinu studenata, bole od preteranog sedenja prilikom učenja. S obzirom da uz pomoć interneta, a posebno youtube-a u ovom slučaju, ne moramo da trošimo novac ni na teretane, ni na časove joge, ne možemo da kažemo da nemamo prilike za lični razvoj i rad na sebi. Ako ćemo već jedan određeni period biti zatvoreni unutar naših domova, nije loša ideja zadati sebi ciljeve i ostvariti ih, samim tim  nećemo gubiti vreme dosađujući se.

U večernjim satima se trudim da ne gledam previše televizor, kao ni da ne čitam previše novine.

Uglavnom provodim vreme sa ostalim članovima porodice igrajući društvene igre (uglavnom „čoveče ne ljuti se“). Kroz šalu i zdrav takmičarski duh koji uvek postoji među nama, stvaramo nove porodične uspomene.

Ovi trenuci, koliko god nam izgledali teško, prilika su da više vremena provedemo sa braćom, sestrama, roditeljima i našim voljenima. Oni su sami po sebi neprocenjivi,  jer su u ovom brzom vremenu u kojem živimo, retki.

 

 

Za tebe je svoj dnevnik otvorila: Tamara Popović, volonterka Tima za javne akcije

Ostavi komentar: