Cilj konferencije bilo je okupljanje predstavnika/ca organizacija civilnog društva i institucija, partnera i saradnika na projektu ali i onih aktera koji imaju interes za uspostavljenje funkcionalne međusektorske saradnje, radi unapređenja položaja dece i mladih iz udaljenih zajednica i njihove bolje zaštite od alkohol štete. Konferenciji su prisustvovali brojni predstavnici i predstavnice institucija, ustanova i organizacija civilnog društva koje rade sa decom i mladima u udaljenim zajednicama, ali i institucije koje prepoznaju ovu ciljnu grupu kao važnu i žele da unaprede kvalitet podrške i usluga koje se trenutno pružaju u udaljenim zajedincama Novog Sada. Okupljeni su akteri iz različitih sektora: civilno društvo (organizacije koje se bave temama zdravlja, prevencije socijalnog isključivanja, psihološke podrške), institucije obrazovanja (osnovne škole iz lokalnih zajednica), predstavnici donosilaca odluka (Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Grada Novog Sada), sektor zapošljavanja (Nacionalna služba za zapošljavanje – filijala Novi Sad), zaštitnici građana (na pokrajinskom i lokalnom nivou), romska udruženja, zdravstvene institucije, predstavnici omladinskih radnika/ca i islamske zajednice.

Ovom prilikom predstavljen je sam projekat i korišćena metodologija, kao i rezultati istraživanja koje je prethodilo realizaciji programa, a koje je predstavila saradnica CZOR-a, omladinska radnica i psihološkinja Selka Sadiković. Nakon predstavljanja postignutih rezultata projekta i primera uspešne saradnje od strane koordinatorke projekta Dajne Marinković, usledila je iscrpna diskusija sa okupljenima o tome kako je saradnja izgledala tokom projekta i kako može biti unapređena. Brojni predstavnici institucija izrazili su svoje interesovanje da u narednom periodu budu uključeni u konkretnu realizaciju te predložili nove modele saradnje kao i uključivanje drugih zainteresovanih aktera.

Kao jedna od najugroženijih društvenih grupa, deca i mladi iz udaljenih zajednica često ostaju isključena iz postojećih usluga i programa podrške, delom zato što se radi o vrlo heterogenoj grupi, koja je delimično uključena u programe podrške romske populacije, ali se uglavnom ne prepoznaje kao posebna skupina korisnika/ca, a delom zato što zahteva posebne kompetencije i resurse kako bi bila dosegnuta i uključena. Naročito je neprimetna i nepostojeća podrška u vidu prevencije rizičnog ponašanja, uključujući i konzumaciju alkohola i zaštitu od alkohol štete, gde se sistem oslanja na školu kao vaspitno-obrazovnu ustanovu, ali deca i mladi iz osetljivih društvenih grupa u najčešćem broju slučajeva vrlo rano napuštaju ove ustanove ili ih samo formalno pohađaju. Zbog toga institucije, kao što je Pokrajinski i Lokalni ombudsman, vide jasnu potrebu za saradnjom sa civilnim društvom, ali i većom umreženošću i saradnjom samih institucija, od kojih su se neke po prvi put susrele na ovoj konferenciji i razmenile svoja iskustva i potrebe.

Okupljeni su posebno pozdravili metodologiju izmeštenog rada, koja podrazumeva rad u samim lokalnim zajednicama, te naglasili da je upravo izmeštanje iz kancelarija i uopšte posedovanje znanja i veština ali i ljudskih i finansijskih resursa za takav rad nešto što prepoznaju kao prednost civilnog društva u odnosu na svoje kapacitete, te naglasili potrebu za većim umrežavanjem i saradnjom. Predstavnici institucija su naglasili da im je značajno da saznaju za ovakve primere, jer su deca i mladih iz udaljenih zajednica višestruko marginalizovani i ugroženi te je neophodno paralelno raditi na više problema sa kojima se suočavaju, a koji utiču na njihovu socijalnu isključenost.

Glavna poruka konferencije bila je – otvaranje vrata. Predstavnici institucija istakli su zahvalnost za priliku da čuju za primere dobre prakse i prepoznaju svoju ulogu u već postojećim programima i uslugama, dok su predstavnici organizacija civilnog društva pozdravili volju institucija da se uključe u ovakve programe i naglasili važnost ovakvih projekata i zajedničke saradnje institucija i OCD.

Na samom kraju, CZOR je iskoristio priliku i da svojim partnerima i saradnicima na projektu uruči zahvalnice za gotovo dve godine kontinuirane podrške i međusobnog razumevanja, a sve u cilju zaštite dece i mladih od štete uzrokovane alkoholom. Još jednom, CZOR se posebno zahvaljuje: Centru Srce, Institutu za javno zdravlje Vojvodine, Omladini JAZAS Novi Sad, OPENS-u, Novosadskom humanitarnom centru, Mešihatu islamske zajednice – Muftijstvo novosadsko, Gradskoj biblioteci u Novom Sadu i ogranku ,,Trifun Dimić’’ u Šangaju, Kulturnoj stanici ,,Barka’’ te Mesnoj zajednici Šangaj.

Verujemo da Novi Sad neće stati na ovim primerima dobre prakse, te da će u narednom periodu porasti broj ovakvih i sličnih inicijativa, uz stalnu koordinaciju, komunikaciju i podršku institucija, ustanova i organizacija civilnog društva.

Projekat ,,Promena iz korena – Osnaživanje i izgradnja kapaciteta marginalizovane dece i mladih za otpornost na štetu prouzrokovanu alkoholom“ realizuje se uz podršku fondacije Radiohjälpen i naših partnera IOGT-NTO Movement iz Švedske.

The post Konferencija ,,Zaštita prava dece i mladih koji žive u udaljenim zajednicama kroz međusektorsku saradnju“ appeared first on Changing life from grass-root – strengthening vulnerable children resilience to alcohol related harm.

Info sesije su takođe bile prilika i za decu i mlade da se prijave za učešće u samim programima. Zbog ograničenih resursa, CZOR je u mogućnosti da u programe uključi najviše do 200 dece i mladih (u zavisnosti od individualnih programa, grupe su mogle da broje između 20 i 35 učesnika/ca) u samim zajednicama, te je stoga potrebno izvršiti selekciju prijavljene dece i mladih. Prijava je vršena popunjavanjem jednostavnih upitnika, u čijem su popunjavanju takođe pomagali naši volonteri/ke i omladinske radnice.

U samom procesu selekcije učestvovali su naši partneri iz lokalnih zajednica, omladinske radnice i volonteri/ke, a kao jedan od najvažnijih kriterijuma bio je nivo rizika kome je dete ili mlada osoba izložena (prednost su imala deca i mladi koji su napustili obrazovanje, čiji roditelji nisu zaposleni i sl.), kako bi se pružila najveća mogućnost za učenje onoj deci i mladima kojima su ovi programi najpotrebniji. Međutim, ovo nije isključilo iz procesa selekcije drugu decu i mlade, a s obzirom na broj prijavljenih i njihovu raspoređenost kroz programe (neki mladi prijavili su se za učešće u više programa, što je takođe bilo omogućeno), te tendenciju za “drop out“ iz programa, komisija je odlučila da je prosto neophodno obezbediti dodatne resurse kako bi se uključio što veći broj dece i mladih, gde god je to moguće i izvodivo kurikulumom. Osim toga, očekivano je da će se tokom vremena još dece i mladih javiti za učešće u programima (nakon njihovog početka), te je sugestija komisije da se i ovoj deci i mladima omogući uključivanje, bez obzira na to u kojoj fazi realizacije se ovo dogodi.

The post Info sesije o dugoročnim edukativnim programima appeared first on Changing life from grass-root – strengthening vulnerable children resilience to alcohol related harm.

Ideja je da će kroz ove programe deca i mladi imati priliku da učestvuju u dugoročnim razvojnim programima, kroz njih doživeti drugačija formativna iskustva i steći protektivne kompetencije koje će voditi ka njihovoj većoj zaštiti od alkohol štete i usvajanju zdravog stila života.

CZOR će sa svojim partnerima kreirati edukativne kurikulume za sledećih 6 programa:

• Alkohol i rodno zasnovano nasilje
• Razvoj prenosivih veštine
• Program mentalnog zdravlja
• Razvoj digitalnih veština
• Aktivnosti slobodnog vremena (Mobilni omladinski klub)
• Pomoć u učenju

Kreirani kurikulumi sadržaće predviđene ishode učenja – kompetencije (znanja, veštine, stavove, vrednosti) koje će deca i mladi steći učešćem u programima, podrazumevanu metodologiju, potrebne uslove za realizaciju programa i neophodne kapacitete predavača odn. organizacije ili osoba koje bi programe sprovodile.

Programi će biti sprovođeni u periodu od 8 meseci 2022. godine (otprilike od aprila do decembra) u samim lokalnim zajednicama, uz podršku lokalnih partnera i saradnika/ca – Kulturne stanice Barka, Islamske zajednice u Velikom ritu – Muftijstvo novosadsko, Gradske biblioteke u Novom Sadu – ogranak ,,Trifun Dimić“ Šangaj i Mesne zajednice Šangaj.

The post Šta su edukativni programi i koja je njihova svrha? appeared first on Changing life from grass-root – strengthening vulnerable children resilience to alcohol related harm.

Deca i mladi koji žive u ovim zajednicama najčešće se nalaze u položaju višestruke diskriminacije, u riziku od socijalne isključenosti i siromaštva. Naš cilj bio je da ispitamo kakva je veza alkohol štete i konzumacije alkohola sa faktorima koji dovode do socijalne isključenosti i siromaštva i da li su oni međusobno uticajni.

Sa ovom idejom, prikupili smo informacije od dece i mladih, njihovih roditelja/staratelja, ali i organizacija i institucija koje pružaju podršku ovim ciljnim grupama na različitim nivoima. Ovde ukratko predstavljamo neke od zaključaka istraživanja, a celokupan izveštaj možete pronaći OVDE.

Participativno istraživanje zasnovano na potrebama zajednice pokazuje da vulnerabilna deca, mladi i njihovi roditelji u rizičnim susedstvima ističu ustvari slične potrebe i slične probleme kao ključne u svojoj zajednici. Ti problemi se odnose na: strukturu (izolaciju) samog naselja, bezbednost mladih, problem zapošljivosti, nedostatak prostora za provođenje slobodnog vremena mladih, udaljenost institucija, ili nedovoljna saradnja sa zvaničnim institucijama. Stanovnici i stanovnice Klise, Adica i Šangaja smatraju da bi najefikasniji programi za mlade bili oni koji bi se sprovodili u samoj zajednici u kojoj mladi žive, a koji bi im omogućili da razvijaju svoje osnovne veštine pisanja, čitanja i govora (izražavanja), zatim koje bi ih pripremile za traženje posla i ravnopravno učešće u društvu.

Mladi i njihovi roditelji problem neadekvatnog strukturiranja slobodnog vremena takođe vide kao jedan od rizikofaktora za razvoj rizičnih ponašanja. Postavljaju pitanje – kako to mladi mogu provoditi slobodno vreme, družiti se i zabavljati, a da to ne podrazumeva upotrebu psihoaktivnih supstanci, među kojima je i konzumacija alkohola? Šta su to uopšte danas zdravi stilovi života, i kako se oni mogu realizovati u okruženju koje je puno socijalnih izazova i problema, koji se protežu na duži od (ne)bezbednog susedstva, do diskriminicije i marginalizacije nekih grupa unutar društva? Ne treba zaboraviti da osim potrebe da budu bezbedni, što jeste jedna od osnovnih potreba svakog čoveka, i potrebe da budu (finansijski) obezbeđeni, mladi u svojim anketama pokazuju i želju da napreduju, da se razvijaju, da usavršavaju svoje jezičke (digitalne i druge) veštine, ali i svojstveno razvojnoj fazi u kojoj se nalaze – provode zabavno vreme sa svojim vršnjacima.

Interesantno je istaći da rezultati istraživanja pokazuju da mladi i njihovi roditelji smatraju da, kako bi se to realizovalo, mladima nedostaju uzori za ponašanje, drugi vršnjaci koji bi bili pozitivni uzori u zajednici i koji bi mogli da motivišu druge i svoju zajednicu ka postepenoj promeni vrednosnog sistema i ustaljenih navika. Većina ispitanih smatra da sami omladinski radnici i radnice treba da budu uzori mladima. Dakle, motivacija za promenu u zajednici postoji, ali koji su sve akteri te zajednice koji tu promenu treba da ,,nose” i da je učine održivom?

S druge strane, predstavnici institucija i organizacija navode brojne programe koji su na direktan ili indirektan način uključivali mlade iz rizičnih susedstva na teritoriji Novog Sada. Ti programi uključuju široke oblasti, od (mentalnog i fizičkog) zdravlja, preko društvenih tema (npr. prevencije ekstremizma) do razvoja veština važnih za tržište rada. Ostaje nepoznat mehanizam na koji je ta participacija ostvarena, pogotovu kada se uzme u obzir da se veliki broj tih aktivnosti sprovodi daleko od naselja u kojima mladi žive i koje su samim tim njima često nedostupne.

Imajući u vidu rezultate dobijene u ovom istraživanju, može se zaključiti da se problem konzumiranja alkohola kod mladih iz vulnerabilnih grupa mora sagledati iz više perspektiva. Sama priroda problema je višeslojna i zahteva sistemski pristup izučavanja, uključujući sve identifikovane faktore kao značajne za prevenciju i intervenciju. Drugi izazov predstavlja animiranje svih aktera u zajednici na učešće u ovakvim programima, s obzirom na to da su postojale poteškoće sa motivisanjem institucija da uzmu ućešće u ovom istraživanju. Predstavnici institucija i organizacija navode da su motivisani da učestvuju u intesektorskim programima za mlade, pa jedan od prvih koraka bilo bi postavljanje takve platforme.

Međutim, čini se da multisistemski pristup problemu konzumacije alkohola kod mladih iz vulnerabilnih grupa ima jednu generalnu okosnicu kojoj se podređuju svi preostali faktori – sigurno okruženje

Sigurno okruženje predstavlja važan faktor koji se pokazao značajnim za mlade iz vulnerabilnih grupa, ali i za njihove porodice, u kontekstu redukcije konzumiranja alkohola. Geografski i sredinski mehanizmi su se pokazali kao otežavajući činioci koji potencijalno mogu posredno da ugroze zdravlje mladih, delujući preko različitih infrastrukturnih nedostataka naselja u kojima se odvija svakodnevni život (nedostatak škole, nepostojanje sankcija za distribuiranje psihoaktivnih supstanci, nemogućnost zaposlenja, udaljenost od grada, itd.). Dakle, razvoj saobraćajne infrastrukture, kao i infrastrukture naselja u kojima žive deca i mladi iz vulnerabilnih grupa, zatim otvaranje institucija i prostora za mlade, jesu osnov za obezbeđivanje sigurnog okruženja u kom ostali činioci deluju međusobno između sebe, ostvarujući ujedno efekat na ponašanje i na osećaj sigurnosti tokom svakodnevnog funkcionisanja. Čini se da je ovaj problem najsloženiji, s obzirom na to da zahteva ozbiljne materijalne resurse, ali i veći stepen umrežavanja između vladinog i nevladinog sektora, kao i različitih institucija, u cilju obezbeđivanja dugoročnog sigurnog okruženja za mlade koje bi predstavljalo bazu zdravog i funkcionalnog života. Različite aktivnosti koje bi podrazumevale poboljšanje životnih uslova u kojima žive deca i mladi iz vulnerabilnih grupa zapravo se oslanjaju na adekvatnu infrastrukturu naselja i međuresornu saradnju, te je obezbeđivanje takvih uslova ključno za razvoj dece i mladih, kao i oblikovanje drugih faktora koji doprinose njihovom razvoju.

The post Rezultati istraživanja o položaju i potrebama dece i mladih iz zajednica Klisa, Adice i Šangaj appeared first on Changing life from grass-root – strengthening vulnerable children resilience to alcohol related harm.

Priručnik ,,Promena iz korena – Model za prevenciju alkohol štete kod dece i mladih u riziku’’ nastao je kao deo projekta koji je Centar za omladinski rad sprovodio u periodu 2021 – 2022. godine u Novom Sadu, sa posebnim naglaskom na deo terenske implementacije projektnih aktivnosti u udaljenim zajednicama Novog Sada – Adice, Šangaj i Klisa (Veliki rit). Kao osnovni cilj postavili smo uvođenje pozitivnih znanja i iskustava koja menjaju život najugroženijoj deci i adolescentima u Srbiji, s ciljem povećanja njihove otpornosti na faktore rizika koji podstiču konzumaciju alkohola. Naročito smo fokus stavili na povećanje kvaliteta podrške marginalizovanoj deci i mladima koji su u riziku od siromaštva i štete prouzrokovane alkoholom, kroz međusektorsku saradnju, osnaživanje otpornosti dece na faktore rizika kojima su izloženi u svom okruženju, a koji podstiču konzumaciju alkohola i siromaštvo, te na dostizanje održivosti, nakon završetka projekta, za međusektorsku implementaciju programa podrške usmerenih na prevenciju štetnog dejstva alkohola.

U realizaciji projekta korišćen je upravo model za prevenciju alkohol štete kod dece i mladih u riziku, koji predstavljamo u ovom Priručniku, sa preporukama koje smo tokom dve godine prikupljali od naših saradnika, partnera ali i drugih organizacija i institucija u Novom Sadu, koje nisu bile uključene u realizaciju, ali su dale svoj doprinos kroz konsultovanje sa CZOR-om o tome kako na najbolji način obezbediti zaštitu deci i mladima u riziku. Ovim putem im se svima zahvaljujemo za izdvojeno vreme i energiju koju su, na ovaj ili onaj način, uložili zarad unapređenja položaja dece i mladih iz vulnerabilnih grupa.

Alkohol šteta je, nažalost, zbog raznih faktora izuzetno prisutna u našem društvu, a njen najveći teret podnose upravo marginalizovane zajednice. Kako bismo prekinuli transgeneracijski ciklus socijalne isključenosti i siromaštva, adresirajući alkohol štetu razvili smo metodologiju koja počiva na omladinskom radu, međusektorskoj saradnji i lokalnoj zajednici, te verujemo da je ovo model koji svako od nas može primeniti i u drugim zajednicama.

Ono što smo zaključili kroz ove 2 godine, kao i kroz razgovore sa predstavnicima institucija i organizacija, je da smo uspeli da razvijemo metodologiju koja prevazilazi temu. Bez obzira koji je identifikovani problem lokalne zajednice i vulnerabilne dece i mladih, u cilju obezbeđivanja ostvarivanja i zaštite njihovih prava, i u konačnici, unapređenja njihovog kvaliteta života i socijalnog uključivanja, neophodno je proći kroz faze koje će obezbediti njihovu višedimenzionalnu zaštitu. Koje su to faze i na koji način ih implementirati – upravo je tema ovog priručnika. Uz malo prilagođavanja sadržaja programa, u zavisnosti od specifičnosti ciljne grupe, ovakav model primenjiv je na sve vulnerabilne grupe dece i mladih, bez obzira na temu odn. potrebu/izazov ciljne grupe.

Nadamo se da će vam ovaj Priručnik koristiti kao vrlo praktičan alat za unapređenje prakse, zagovaranje ka donosiocima odluka za veću lokalnu saradnju, a, na kraju krajeva, i da će doprineti boljem kvalitetu života dece i mladih iz marginalizovanih grupa.

Priručnik je dostupan za preuzimanje OVDE.

The post Priručnik ,,Promena iz korena – Model za prevenciju alkohol štete kod dece i mladih u riziku“ appeared first on Changing life from grass-root – strengthening vulnerable children resilience to alcohol related harm.

,,Sećanje na Hildu Dajč“ je priznanje koje se dodeljuje jednom godišnje u ime Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, a dobitnik može biti pojedinac/ka, grupa ili organizacija. Priznanje se dodeljuje za iskazanu posebnu ličnu i građansku odgovornost, društvenu svest, posvećenost, solidarnost i humanost, identifikaciju problema i pokretanje akcije, posebno u svojim lokalnim zajednicama. Ovo priznanje za mlade posebno teži da promoviše:

• suočavanje sa društvenim izazovima koje predstavljaju ksenofobija, rasizam, diskriminacija i netolerancija;
• negovanje aktivnog građanstva, pluralizma i konstruktivne kritičke diskusije koja vodi ka pronalaženju rešenja za prevazilaženje izazova i problema u lokalnim zajednicama;
• vođenje sopstvenim primerom, iniciranje akcije i angažovanje drugih u aktivnostima koje imaju za cilj podršku ranjivim grupama u lokalnim zajednicama.

Ali ko je uopšte bila Hilda Dajč? Hilda je bila mlada Beograđanka, rođena u porodici koja je pripadala Aškenaskoj jevrejskoj zajednici. U decembru 1941., sa samo 19 godina, ona je dobrovoljno otišla u logor Sajmište u Beogradu, kako bi kao medicinska sestra pomagala nemoćnima i bolesnima, zatvorenima u logoru. Nepunih pola godine kasnije, Hilda je stradala u logoru, zajedno sa ostatkom svoje porodice. O njenom životu iz tog perioda zna se samo iz pisama koje je uputila prijateljicama Nadi Novak i Mirjani Petrović, tokom svog boravka tamo.

Sutra ujutru polazim u logor. Mene niko neće naterati, ja ne čekam na poziv. Javljam se dobrovoljno da pođem sa prvom grupom koja polazi iz Džordža Vašingtona 23, sutra u 9 sati ujutru. Moji su protivni mojoj odluci, ali ja mislim da ćeš me barem ti razumeti: ima toliko ljudi kojima je potrebna pomoć, da ja moram po nalogu svoje savesti da pređem preko sentimentalnih razloga u vezi sa porodicom i kućom i da se potpuno stavim u službu drugih.

Iako posle Hildine žrtve sve što mi uradimo deluje kao vrlo malo, ipak znamo da svaki znak solidarnosti, svaka akcija i reakcija unutar lokalne zajednice znači mnogo.

U ime svih naših volontera i volonterki i čitavog CZOR tima, zahvaljujemo se Upravnom odboru Fondacije ,,Sećanje na Hildu Dajč“, što su prepoznali naš napor za kreiranje zdravog i bezbednog okruženja za svu decu i mlade, našu želju da stvorimo zajednicu u kojoj će svi mladi biti ravnopravni, uključeni i pitani. Bez obzira da li zaista osvojimo Omladinsko priznanje, vrlo smo ponosni što se u Srbiji ceni aktivizam mladih i verujemo da širom naše zemlje postoji mnogo primera koji možda zaslužuju ovo priznanje i više od nas. Stoga, kao i uvek, pozivamo mlade da svoju energiju usmere na pomoć lokalnoj zajednici, da se uključe, traže, pitaju i zahtevaju da im se da prilika da aktivno doprinesu. A CZOR tim će uvek biti tu da vas podrži.

Pored CZOR-a, za Omladinsko priznanje nominovan je i Centar za integraciju mladih iz Beograda za program ,,Svratište za decu“ i angažman mladih volontera u okviru ovog programa.

Mobilni omladinski klub je program izmeštenog omladinskog rada, koji za cilj ima socijalno uključivanje mladih iz ranjivih kategorija, kako bi ih osnažio da se odupru faktorima rizika koji podstiču upotrebu alkohola i prouzrokuju štetu i loš kvalitet njihovog života. Sa mladima koji žive u udaljenim zajednicama MOK kreira sigurno i zdravo okruženje, u kome će ovi mladi moći da ostvare svoj pun potencijal kao aktivni članovi/ice našeg društva.

The post Omladinsko priznanje Sećanje na Hildu Dajč 2022. appeared first on Changing life from grass-root – strengthening vulnerable children resilience to alcohol related harm.

Mogućnosti su mnoge, ali verujte mi, zasigurno, ovaj tim apsolutno opravdava jedinstvenost, slogu, upornost i svaku reč hvale koja bude spomenuta. Kako god da se okrene, pročitajte, pa sami zaključite da li je istina da je ovaj tim ispunjen jednim izvanrednim ljudima, prijateljstvom i ljubavi prema omladinskom radu.

Mobilni omladinski klub. Znam, ime je nezgrapno dugačko, mi ga zovemo samo MOK. „Jel se mi možda poznajemo od negde? Kao da se savršeno razumemo.“, volim da upitam nove članove i članice tima. Stvarno je tako, načini rada ostvarivanja ciljeva i koordinacija ljudi i njihovih odgovornosti, vrlo je razvijena i fenomenalna. Ambiciozno okruženje koje nas prati gde god da pođemo i slobodno obitava, odličan je dodatak sveobuhvatnoj slici. Dozvolite da vam ispričam jednu predivnu priču. O MOK-u. Timu raspoloženih i lepo nastrojenih mladih ljudi, neznanih ambicija i ciljeva. Kao i ogromne želje da pomognu u ideji stvaranja boljih uslova za mlade i njihovog osvešćivanja o ravnopravnosti i solidarnosti u međuljudskim odnosima. Dakle, ljudi, ovo je priča.

Njegov nastanak, sa zadatkom promovisanja interkulturalnosti i zdravih stilova života između Roma i izbeglica. U njegovim počecima, Šid, Subotica i Kikinda, bila su mesta gde su se okupljali i pričali sa mladima, osnaživali ih za pojedina životna pitanja i hrabrili ih da se aktivnije uključe u zajednicu. U to vreme, migranti su bili na nišanu raznih diskriminativnih grupa koje su stvarale grozne predrasude o njima i uništavali njihova osnovna ljudska prava. MOK, radio je sa delom stanovništva smanjenih mogućnosti i prilika, i ideja se i više nego svidela koordinatorima ovdašnjih projekata. Mobilni omladinski klub zaživeo je svoj život, nastavio svoj put i stigao do današnjice. Gde se zadržao u Novom Sadu i njegovim prigradskim mestima. Ispunjen novom generacijom, izvanrednih ljudi.

Ako pričamo o današnjici, mobilni omladinski klub (MOK) predstavlja projekat izmeštene aktivnosti omladinskog rada, namenjene deci i mladima (15 – 30 godina), koji potencijalno ili zasigurno jesu socijalno isključeni i pripadaju manjinskim grupama, kao što su: povratnici iz zapadne Evrope (Romi, Albanci, Aškalije) i izbeglice – prvenstveno na teritorijama Klise, Adica i Šangaja.

Cilj je da osnaži mlade i njihove kompetencije, radi lakšeg priključivanja normativnim tokovima života. Promovišući ravnopravnost i solidarnost, dok mahom delujući tamo gde formalne institucije ne mogu da dosegnu.

To, ustvari, izgleda ovako. Članovi i članice tima u privatnoj prepisci dogovore se oko datuma izlaženja na teren. Super! Zatim, sastajemo se u CZOR kancelarijama neposredno pored Limanskog parka, gde diskusija i planiranje započinje. Dosta stvari na koje treba obratiti pažnju, ciljna grupa, vrste radionica, sadržaj, radioničarski materijal, prevoz. To su samo neke od tema o kojima se vodi razgovor na redovnim timskim sastancima. Uz prisustvo omladinskih radnika/ca otvaramo flipchart i krećemo da zapisujemo naše raznorazne ambiciozne ideje. Tokovi izlaska na teren i dalje instrukcije u slučaju da nas kiša iznenadi, zapisane budu u beleškama, i plan naposletku sastavljen. Krećemo na teren u rano poslepodne.

Klisa/Adice/Šangaj, odabir je težak, ali zamislimo da se nalazimo na jednom od tri terena. Šetamo puteljkom između kuća, deca i mladi nas pronalaze i u istom mahu razaznaju po prepoznatljivim plavim majicama na kojima je istaknut smišljeni sleng – „MOK stiže u blok!“. Uz dečiju igru, prate nas u stopu, desetine mladih i dece zna da se zadesi s nama a da čak nismo ni stigli na ciljano mesto (livadu, teren, igralište). Gde ostavljamo osveženje, materijal i počinjemo sa radionicama. Deca znaju biti nestašna, ali ne dajte vas uplašiti i zastrašiti, to je samo običan dečiji nestašluk Ništa što se ne može rešiti uzvikom – Ko želi da igra fudbal? – ili – Ko je za crtanje bojicama?  Nasmejana lica i dobra energija. Kažem vam, najbolji lek za tmurnost.

Kada dođe kraj planiranih aktivnosti, okupljamo se u krug i jedni drugima pričamo utiske od proteklog dana. Pitamo mlade kada žele da sledeći put dođemo, i polako krećemo natrag gradu.

Mladi iz Novog Sada i okoline, iz pojedinih konkursa, saznaju za MOK tim i započinju svoj volonterski aranžman. Obuka za volontere i volonterke Mobilnog omladinskog kluba u Sremskim Karlovcima, trajala je četiri dana. Prilično uspešno se odvijala. Volonteri/ke su izrazili ogromno zadovoljstvo pri odabranim temama, smeštaju, pristupu trenera… ali takođe su se pronašli i u neformalnim druženjima. Gde su se upoznavali igrajući društvene igre, Sony Playstation i neizmerno hvalili trenere. Svi od trenera, uključujući i mene, nadali smo se lepim povratnim informacijama i podršci, što smo maksimalno i dobili.

Poslušajte šta neki od volontera Mobilnog omladinskog kluba, imaju da kažu “u svoju odbranu“.

Nada Vuković – volonterka MOK-a u timu „Klisa“

Kako ti se svidela obuka za volontere/ke Mobilnog omladinskog kluba?

„Izuzetno dobro koncipira i osmišljena,“, rekla je Nada, „pravi ljudi su je vodili i smatram da mi je bila  izuzetno korisna za rad na terenu, što se zaista vrlo dobro pokazuje po našim rezultatima.“

Šta misliš o terenu?

„Vrlo smo se dobro povezali sa decom“, kaže. „Stalno pitaju kada ćemo doći sledeći put. Mi u timu se veoma trudimo da uvek osmišljavamo raznovrsne aktivnosti, i da deca prvenstveno, imaju velike koristi od toga što je najbitnije od svega.“

„Mi smo ekipa ljudi koja je izuzetno različita, ali koja tako dobro funkcioniše kao jedna celina. Kohezija u timu je vrlo jaka, što se pokazuje kao krucijalno za rad na terenu, što je i veoma uočljivo. Dopali su mi se ljudi s kojima sarađujem, prilike koje dobijam za lični napredak kao i prostor da se sve to ostvari. Zaista uživam u volontiranju.“

Dejan Muratović – volonter MOK-a u timu „Adice“

Šta ti se najviše svidelo do sada?

Dejan kaže da je ono što mu se, do sada, najviše svidelo u volontiranju, to što volonteri imaju prostora da se slobodno izražavaju u druženjima sa decom i mladima romske populacije. Činjenica da ih osvešćuju o važnim znanjima o štetnosti alkohola i o razbijanju muško/ženskih stereotipa i predrasuda.

Kako se slažeš sa ostalim volonterima?

„Super!“, istakao je Dejan, uz mnogo entuzijazma. „Svi su divni. I mnogo novih stvari mogu da naučim, i naučio sam, od svih tih ljudi. Sve ih cenim i volim!“

Rekao nam je, jedina stvar koju bi promenio, voleo bi da još mnogo ljudi uvidi koliko je zapravo divno volontirati i šta se sve može naučiti kroz volontiranje.

Andrijana Tomanić i Srđan Mihajlović – volonter i volonterka MOK-a u timu „Šangaj“

Andrijana i Srđan, volonteri na novom terenu MOK-a. Imali su par reči da nam kažu o svom iskustvu.

„U početku je bilo vrlo teško ispitati teritoriju Šangaja, pošto u prošlosti nismo bili upoznati sa tom oblasti, pa se malo odužio proces prikupljanja informacija. Ali sada uživam u tome, i drago mi je što volontiram“, rekla nam je Andrijana.

„Od samog početka zadovoljan sam“, rekao je Srđan, „to je novi teren, Šangaj, veći izazov. Uvek volim veće izazove. Obožavam to što radim sa tako mladim ljudima jer pre Mobilnom omladinskog kluba, uopšte nisam imao prilike za to. A tek mi se posebno sviđa što mi sami kreiramo sadržaj za mlade, samim tim veća je ozbiljnost i odgovornost. “

Srđan smatra da je deo jednog tima koji se lako dogovara oko svega, prevazilazi prepreke i super funkcioniše.

Andrijana je upoznala predivne ljude u Mobilnom omladinskom klubu, Nikolinu (Ninu) i Srđana (Srkija), sa kojom je stekla pravo prijateljstvo. Vrlo brzo ih je upoznala, zahvaljujući radionicama i načinima na koji su sprovedene, zbližili su se i vrlo joj je drago što su postali deo njenog života. Druže se privatno i ostaju u svakodnevnom kontaktu.

„Svakog dana mi pomažu da napredujem“, istakla je, „a to je bilo nešto i čemu sam se nadala kada sam se prijavljivala za volontiranje. Radu na sebi, i na odnosima sa drugim ljudima. Najlepše uspomene su mi trening u Karlovicma, kao i svako druženje posle toga, sa divnim ljudima koje sam upoznala.“

Ilijana Ilić – volonterka MOK-a u timu „Šangaj“

Ilijana, kao deo tima u Šangaju, ima samo lepe reči da kaže o terenu. Prezadovoljna je!

„Deca i mladi su veoma saradljivi“, tvrdi Ilijana, „prostor je veoma koristan i odgovarajuć za aktivnosti. Imamo teren za sportske aktivnosti, i salu u Mesnoj zajednici Šangaj, koja nam odgovara kada organizujemo kreativne radionice.“

Kako se slažeš sa ostalim volonterima?

Pitanje je veoma prosto, a odgovor je predivan. „Naša grupa volontera je veoma složna, time doprinosi činjenica da se neki znaju od ranije, i ti odnosi su se samo usavršili. Lepo se dopunjujemo i slažemo jedni sa drugima. Nikad nije bilo nekih rasprava i neprijatnih situacija.“

Šta ti se najviše svidelo kod volontiranja?

Ilijana je istakla da joj se najviše sviđa što upoznaje nove ljude, svakodnevno usavršava svoje osobine i radi na određenim manama. „Učim kako treba postupati sa decom i mladima u raznim situacijama, i to me usrećuje. Verujem da će mi to dosta koristiti u budućnosti, bliskoj ili dalekoj.“

Volontiranjem činiš sebe srećnim, poruka je Ilijane Ilić.

Slažem se sa tobom Ilijana, Mobilni omladinski klub zaista ima neku magiju u sebi. Kroz aktivnosti, zajednička druženja, radionice i rad sa mladima – treba je samo otkriti i uživati u njoj. Jer to je MOK. Tim koji se razvija, usrećuje ljude, i pravi promenu. Volim da pričam o njemu, jer stvarno. Predivno je.

Autor: Dušan Petković, volonter/lider Mobilnog omladinskog kluba

The post Ova priča zaslužuje da bude ispričana appeared first on Changing life from grass-root – strengthening vulnerable children resilience to alcohol related harm.

Volonteri i volonterke Mobilnog omladinskog kluba su mladi koji žive na teritoriji grada Novog Sada, uzrasta od 15 do 30 godina, koji su spremni da u 2021. godini aktivno učestvuju u planiranju aktivnosti i sprovode iste na terenu – ove godine na Klisi, u Adicama i Šangaju.
Naši volonteri i volonterke su kreativni, otvoreni i motivisani mladi ljudi, koji su spremni da posvete deo svog vremena kreiranju prostora i sadržaja za svoje vršnjake i vršnjakinje.

Ukoliko postaneš naš/a volonter/ka, evo šta od tebe očekujemo :

• učešće na uvodnom Treningu za volontere i volonterke ( koji bi trebao da se održi od 7. do 9. maja) i sličnim treninzima/radionicama koje budemo organizovali radi unapređenja znanja i veština volontera/ki za obavljanje volonterskih zadataka;
• volontiranje oko 4 sata nedeljno (fleksibilno, u zavisnosti od rasporeda aktivnosti i tvog ličnog vremena);
• učestvovanje u planiranju terenskih aktivnosti/poseta objektima (edukativnog ili zabavnog karaktera) i sprovođenje istih;
• obavljanje svojih volonterskih zadataka u skladu sa Politikom volontiranja CZOR-a.

Tokom obavljanja volonterskih zadataka, imaš pravo na:

• Refundaciju putnih troškova;
• Refundaciju komunikacijskih troškova;
• Hranu i osveženje;
• Priliku da učestvuješ na različitim edukacijama i treninzima, putuješ u zemlji i inostranstvu i učestvuješ u različitim zabavno-edukativnim aktivnostima koje organizujemo;
• Podršku omladinskog radnika ili omladinske radnice.

Ukoliko ti sve ovo zvuči zanimljivo i vidiš se u ulozi volontera/ke MOK-a, prijaviti se možeš OVDE.

Poziv je otvoren do 18. aprila u 23:59h.

A u slučaju da imaš više pitanja, možeš nam pisati mejlom na mladi@czor.org ili na instagram stranici Mobilni omladinski klub.

The post Poziv za volontere i volonterke appeared first on Changing life from grass-root – strengthening vulnerable children resilience to alcohol related harm.

Ideja iza Mobilnog omladinskog kluba jeste da se u udaljenim zajednicama i mestima, gde nema besplatnih aktivnosti za decu i mlade, kreira zdravo i bezbedno okruženje u kome će mladi na kvalitetan način provoditi svoje slobodno vreme, sticati nova znanja i veština i preispitivati svoje stavove i vrednosti.

The post Mobilni omladinski klub appeared first on Changing life from grass-root – strengthening vulnerable children resilience to alcohol related harm.