Rezultati istraživanja o položaju i potrebama dece i mladih iz zajednica Klisa, Adice i Šangaj

U 2021. godini smo za potrebe projekta sproveli desk analizu a zatim i terensko istraživanje o položaju i potrebama dece i mladih iz udaljenih zajednica Novog Sada (odabrane su zajednice Klisa, Adice i Šangaj), a iz perspektive faktora rizika koji utiču na konzumaciju alkohola.

Deca i mladi koji žive u ovim zajednicama najčešće se nalaze u položaju višestruke diskriminacije, u riziku od socijalne isključenosti i siromaštva. Naš cilj bio je da ispitamo kakva je veza alkohol štete i konzumacije alkohola sa faktorima koji dovode do socijalne isključenosti i siromaštva i da li su oni međusobno uticajni.

Sa ovom idejom, prikupili smo informacije od dece i mladih, njihovih roditelja/staratelja, ali i organizacija i institucija koje pružaju podršku ovim ciljnim grupama na različitim nivoima. Ovde ukratko predstavljamo neke od zaključaka istraživanja, a celokupan izveštaj možete pronaći OVDE.

Participativno istraživanje zasnovano na potrebama zajednice pokazuje da vulnerabilna deca, mladi i njihovi roditelji u rizičnim susedstvima ističu ustvari slične potrebe i slične probleme kao ključne u svojoj zajednici. Ti problemi se odnose na: strukturu (izolaciju) samog naselja, bezbednost mladih, problem zapošljivosti, nedostatak prostora za provođenje slobodnog vremena mladih, udaljenost institucija, ili nedovoljna saradnja sa zvaničnim institucijama. Stanovnici i stanovnice Klise, Adica i Šangaja smatraju da bi najefikasniji programi za mlade bili oni koji bi se sprovodili u samoj zajednici u kojoj mladi žive, a koji bi im omogućili da razvijaju svoje osnovne veštine pisanja, čitanja i govora (izražavanja), zatim koje bi ih pripremile za traženje posla i ravnopravno učešće u društvu.

Mladi i njihovi roditelji problem neadekvatnog strukturiranja slobodnog vremena takođe vide kao jedan od rizikofaktora za razvoj rizičnih ponašanja. Postavljaju pitanje – kako to mladi mogu provoditi slobodno vreme, družiti se i zabavljati, a da to ne podrazumeva upotrebu psihoaktivnih supstanci, među kojima je i konzumacija alkohola? Šta su to uopšte danas zdravi stilovi života, i kako se oni mogu realizovati u okruženju koje je puno socijalnih izazova i problema, koji se protežu na duži od (ne)bezbednog susedstva, do diskriminicije i marginalizacije nekih grupa unutar društva? Ne treba zaboraviti da osim potrebe da budu bezbedni, što jeste jedna od osnovnih potreba svakog čoveka, i potrebe da budu (finansijski) obezbeđeni, mladi u svojim anketama pokazuju i želju da napreduju, da se razvijaju, da usavršavaju svoje jezičke (digitalne i druge) veštine, ali i svojstveno razvojnoj fazi u kojoj se nalaze – provode zabavno vreme sa svojim vršnjacima.

Interesantno je istaći da rezultati istraživanja pokazuju da mladi i njihovi roditelji smatraju da, kako bi se to realizovalo, mladima nedostaju uzori za ponašanje, drugi vršnjaci koji bi bili pozitivni uzori u zajednici i koji bi mogli da motivišu druge i svoju zajednicu ka postepenoj promeni vrednosnog sistema i ustaljenih navika. Većina ispitanih smatra da sami omladinski radnici i radnice treba da budu uzori mladima. Dakle, motivacija za promenu u zajednici postoji, ali koji su sve akteri te zajednice koji tu promenu treba da ,,nose” i da je učine održivom?

S druge strane, predstavnici institucija i organizacija navode brojne programe koji su na direktan ili indirektan način uključivali mlade iz rizičnih susedstva na teritoriji Novog Sada. Ti programi uključuju široke oblasti, od (mentalnog i fizičkog) zdravlja, preko društvenih tema (npr. prevencije ekstremizma) do razvoja veština važnih za tržište rada. Ostaje nepoznat mehanizam na koji je ta participacija ostvarena, pogotovu kada se uzme u obzir da se veliki broj tih aktivnosti sprovodi daleko od naselja u kojima mladi žive i koje su samim tim njima često nedostupne.

Imajući u vidu rezultate dobijene u ovom istraživanju, može se zaključiti da se problem konzumiranja alkohola kod mladih iz vulnerabilnih grupa mora sagledati iz više perspektiva. Sama priroda problema je višeslojna i zahteva sistemski pristup izučavanja, uključujući sve identifikovane faktore kao značajne za prevenciju i intervenciju. Drugi izazov predstavlja animiranje svih aktera u zajednici na učešće u ovakvim programima, s obzirom na to da su postojale poteškoće sa motivisanjem institucija da uzmu ućešće u ovom istraživanju. Predstavnici institucija i organizacija navode da su motivisani da učestvuju u intesektorskim programima za mlade, pa jedan od prvih koraka bilo bi postavljanje takve platforme.

Međutim, čini se da multisistemski pristup problemu konzumacije alkohola kod mladih iz vulnerabilnih grupa ima jednu generalnu okosnicu kojoj se podređuju svi preostali faktori – sigurno okruženje

Sigurno okruženje predstavlja važan faktor koji se pokazao značajnim za mlade iz vulnerabilnih grupa, ali i za njihove porodice, u kontekstu redukcije konzumiranja alkohola. Geografski i sredinski mehanizmi su se pokazali kao otežavajući činioci koji potencijalno mogu posredno da ugroze zdravlje mladih, delujući preko različitih infrastrukturnih nedostataka naselja u kojima se odvija svakodnevni život (nedostatak škole, nepostojanje sankcija za distribuiranje psihoaktivnih supstanci, nemogućnost zaposlenja, udaljenost od grada, itd.). Dakle, razvoj saobraćajne infrastrukture, kao i infrastrukture naselja u kojima žive deca i mladi iz vulnerabilnih grupa, zatim otvaranje institucija i prostora za mlade, jesu osnov za obezbeđivanje sigurnog okruženja u kom ostali činioci deluju međusobno između sebe, ostvarujući ujedno efekat na ponašanje i na osećaj sigurnosti tokom svakodnevnog funkcionisanja. Čini se da je ovaj problem najsloženiji, s obzirom na to da zahteva ozbiljne materijalne resurse, ali i veći stepen umrežavanja između vladinog i nevladinog sektora, kao i različitih institucija, u cilju obezbeđivanja dugoročnog sigurnog okruženja za mlade koje bi predstavljalo bazu zdravog i funkcionalnog života. Različite aktivnosti koje bi podrazumevale poboljšanje životnih uslova u kojima žive deca i mladi iz vulnerabilnih grupa zapravo se oslanjaju na adekvatnu infrastrukturu naselja i međuresornu saradnju, te je obezbeđivanje takvih uslova ključno za razvoj dece i mladih, kao i oblikovanje drugih faktora koji doprinose njihovom razvoju.