U Srbiji je prodaja, isporuka, usluživanje i poklanjanje alkoholnih pića osobama mlađim od 18 godina zabranjeno. Novi Zakon o zaštiti potrošača napravio je važan korak i kada je reč o proveri uzrasta: kada postoji sumnja da je kupac mlađi od 18 godina, trgovac može da odbije prodaju dok mu kupac ne omogući uvid u važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu.
Ipak, provera starosti nije uspostavljena kao obavezna i standardizovana procedura pri svakoj kupovini. Zakon polazi od procene prodavca da li postoji sumnja u uzrast kupca. Ako kupac ne želi da pokaže dokument, trgovac ima jasan pravni osnov da odbije prodaju — ali zakon ne propisuje obaveznu proveru identiteta svakog mladog kupca.
A propis kojim nešto zabranjujemo vredi onoliko koliko smo sposobni da proverimo da li se ta zabrana zaista poštuje.
Tu počinje pitanje inspekcijskog nadzora.
Šta nam pokazuje teren?
Naši podaci pokazuju zašto oslanjanje samo na postupanje prodavca nije dovoljno.
U dosadašnjim istraživanjima metodom „prikrivene kupovine“ (mystery shopper), sprovedenim u sedam lokalnih zajednica u Srbiji, gotovo 90% pokušaja kupovine alkohola od strane maloletnika završilo se prodajom.
Ovi podaci ne govore samo o ponašanju pojedinačnih prodavaca. Oni otvaraju važnije pitanje: koliko je naš sistem sposoban da ovakve prekršaje otkrije?
Kako inspekcija može da proveri šta se zaista događa?
Nadzor nad sprovođenjem Zakona o zaštiti potrošača vrše tržišna i turistička inspekcija. Inspektori imaju široka ovlašćenja za utvrđivanje činjenica, uključujući i uvid u identifikacione dokumente fizičkih lica zatečenih na mestu nadzora.
Ali prodaja alkohola maloletniku događa se u trenutku: kupac ulazi, bira proizvod, prilazi kasi i kupuje ga. Ako želimo da utvrdimo kako sistem funkcioniše u svakodnevnim uslovima, nije dovoljno proveriti samo da li prodavac zna šta zakon propisuje ili da li objekat formalno ispunjava određene uslove.
Dodatni izazov predstavlja način na koji se inspekcijski nadzor sprovodi. Prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekt se po pravilu obaveštava o predstojećem nadzoru najkasnije tri dana unapred. Zakon predviđa izuzetke kada bi prethodno obaveštavanje ugrozilo svrhu nadzora ili postoje drugi propisani razlozi za nenajavljeno postupanje.
Upravo zato su test ili prikrivene kupovine važan alat u sistemima koji žele da provere ponašanje prodavca u realnim uslovima – kada on ne zna da je predmet kontrole.
Srbija već poznaje institut prikrivene kupovine. Zakon o inspekcijskom nadzoru omogućava ga u određenim situacijama, poput sumnje na neregistrovanu delatnost ili neizdavanje računa, dok novi Zakon o zaštiti potrošača omogućava inspektoru prikrivenu kupovinu radi dokazivanja određenih oblika nepoštene poslovne prakse iz članova 16 – 22.
Međutim, zabrana prodaje alkohola maloletnicima nalazi se u članu 24.
To znači da novi zakon nije istovremeno uspostavio jasan i neposredan pravni osnov za korišćenje prikrivene kupovine baš kao metode inspekcijske kontrole prodaje alkohola maloletnicima.
Ako želimo da proverimo da li zabrana funkcioniše u svakodnevnom životu, inspekcija mora imati alat kojim to zaista može da proveri.
Ono što ne merimo – ne možemo ni da unapredimo
Naša studija pokazala je još jedan ozbiljan problem: država nema dovoljno precizne podatke o sprovođenju zabrane.
Za period od 2020. do 2024. godine tržišna inspekcija evidentirala je ukupno 416 prekršajnih naloga, ali taj broj nije predstavljao broj slučajeva prodaje alkohola maloletnicima. Prekršaji iz tadašnjeg člana 188 Zakona o zaštiti potrošača vođeni su zbirno, bez posebne evidencije za pojedinačne vrste prekršaja.
To znači da se iz tog podatka ne može utvrditi koliko je prekršajnih naloga zaista izdato zbog prodaje alkohola maloletnicima. U istoj zbirnoj kategoriji nalazili su se i drugi prekršaji obuhvaćeni tim članom, kao što su zabrane prodaje duvanskih proizvoda, pirotehničkih sredstava, ali i neisticanje cene proizvoda.
Bez posebne evidencije ne znamo koliko kontrola otkriva ovaj konkretan prekršaj, koliko postupaka se pokrene i koliko njih se završi sankcijom. A bez tih podataka teško možemo da procenimo da li sistem zaštite funkcioniše.
Kazne su povećane. Ali kolika je verovatnoća da će prekršaj biti otkriven?
Podaci iz naše studije iz 2025. prikupljeni su dok je važio prethodni Zakon o zaštiti potrošača, koji je za pravno lice predviđao kaznu od 50.000 dinara za prodaju alkohola maloletnicima. Tada smo takvu kaznenu politiku ocenili kao relativno blagu.
Novi Zakon o zaštiti potrošača iz 2026. godine doneo je značajnu promenu. Za prodaju, isporuku, usluživanje ili poklanjanje alkohola licu mlađem od 18 godina sada je propisana kazna od 200.000 dinara za pravno lice, 100.000 dinara za preduzetnika i 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu. Time su novčane kazne značajno povećane.
Ali povećanjem kazne pitanje nije rešeno.
Za preventivni efekat nije važno samo koliko prekršaj košta, već i koliko je verovatno da će biti otkriven, dokazan i sankcionisan.
Visoka kazna ima ograničen efekat ako je kontrola retka, ako inspekcija nema odgovarajući alat da proveri ponašanje prodavca u realnim uslovima i ako nemamo podatke na osnovu kojih možemo da pratimo rezultate nadzora.
Važna je i jedna razlika u novom zakonu: mogućnost zabrane obavljanja određene delatnosti predviđena je kao zaštitna mera za određene druge prekršaje, ali se ne odnosi na prekršaj prodaje alkohola maloletnicima iz člana 210. tačka 5.
Šta zato zagovaramo?
Ne tražimo samo više kontrola. Tražimo inspekcijski nadzor koji može da utvrdi šta se zaista događa na mestu prodaje.
To podrazumeva jasniju i standardizovaniju proveru uzrasta, pravni osnov za korišćenje prikrivene kupovine upravo u nadzoru prodaje alkohola maloletnicima, ciljane i, kada je potrebno, nenajavljene kontrole, dovoljno inspektora i bolju saradnju nadležnih organa.
Jednako je važno da se slučajevi prodaje alkohola maloletnicima evidentiraju kao posebna kategorija, kako bismo znali koliko je kontrola sprovedeno, koliko je prekršaja utvrđeno i koliko je postupaka završeno sankcijom.
Upravo su posebna evidencija, jačanje inspekcijskih kapaciteta, mogućnost prikrivenih kupovina i bolja međusektorska saradnja među preporukama naše studije.
Jer zakon koji postoji samo na papiru ne može da zaštiti maloletnika u trenutku kada se prodaja zaista događa.