Šta je zapravo omladinski prostor?
Nije svaki prostor u kojem se povremeno održava neka aktivnost za mlade automatski i omladinski prostor.
U dokumentu „Standardi omladinskih prostora – omladinski klubovi, omladinski centri i omladinski resursni centri“, nastalom kroz konsultativni proces aktera omladinske politike u Srbiji, omladinski prostori se posmatraju kao mesta u kojima se razvijaju i sprovode programi i servisi za mlade i stvaraju uslovi za njihov razvoj, zdravlje i dobrobit. Dokument razlikuje omladinske klubove, omladinske centre i omladinske resursne centre prema njihovoj svrsi, programskom sadržaju i kapacitetima.
Zajedničko im je nešto mnogo važnije od same prostorije: njihova primarna svrha jeste rad u interesu mladih.
Upravo zato je važno da znamo šta omladinski prostor jeste, ko može tako da se nazove i kakve uslove treba da ispuni.
Postoji u praksi, ali ne i kao jasan pravni institut
Važeći Zakon o mladima definiše mlade, omladinsku politiku, omladinske aktivnosti, omladinski rad i druge osnovne pojmove omladinske politike. Mladima smatra osobe od navršenih 15 do navršenih 30 godina. Međutim, Zakon ne definiše omladinski prostor, omladinski centar niti omladinski klub.
To nije samo pitanje terminologije.
Omladinski prostori već postoje u lokalnim zajednicama, koriste se za sprovođenje programa za mlade i podržavaju se kroz javne politike. Zvanična ex-post analiza prethodnog Akcionog plana za sprovođenje Strategije za mlade evidentirala je 163 omladinska prostora u javnoj svojini.
Dakle, prostor postoji u praksi i u strateškim dokumentima, ali mu nedostaje jasno mesto u samom zakonskom okviru.
To je posebno važno zato što „mladi“ u smislu Zakona o mladima nisu samo punoletne osobe. Omladinski prostori namenjeni su populaciji od 15 do 30 godina, što znači da u njima borave i mladi od 15, 16 i 17 godina – maloletnici.
Zato smatramo da prvi korak treba da bude jasno prepoznavanje omladinskih prostora u Zakonu o mladima, uz definisanje njihove svrhe i uloge u sistemu omladinske politike.
Zakon treba da kaže šta je omladinski prostor. Standardi – kakav treba da bude.
Samo unošenje pojma „omladinski prostor“ u zakon ne bi, međutim, rešilo pitanje kvaliteta.
Ako zakon treba da odgovori na pitanje šta je omladinski prostor, standardi treba da odgovore na pitanje:
Šta mora da postoji da bismo mogli da kažemo da taj prostor zaista funkcioniše u najboljem interesu mladih?
Tu se ne radi samo o kvadraturi, pristupačnosti ili tehničkoj opremljenosti.
Postojeći sektorski predlog standarda već obuhvata misiju prostora, programske sadržaje, kompetencije zaposlenih, učešće mladih, fizičku bezbednost i stvaranje zdravog i sigurnog okruženja. Ali taj dokument nije postao zvaničan državni sistem standardizacije omladinskih prostora, zbog čega on i dalje predstavlja samo preporuke.
Standardizacija je već cilj omladinske politike
Srbija ni ovde ne polazi od početka.
Strategija za mlade Republike Srbije za period 2023 – 2030. postavila je meru prema kojoj omladinski prostori treba da budu uspostavljeni i funkcionišu u skladu sa definisanim standardima. Prethodni Akcioni plan za period 2023 – 2025. je u okviru te mere predvideo i definisanje standarda i mehanizama akreditacije.
To je važna prilika da zdravlje i bezbednost mladih ne budu sporedna tema, već sastavni deo onoga što podrazumevamo pod kvalitetnim omladinskim prostorom.
U omladinskom sektoru već imamo iskustvo sa standardima – i sa zaštitom od alkohola
Takav pristup nije nov za omladinski sektor u Srbiji.
NAPOR je još 2009. godine usvojio Smernice za osiguranje kvaliteta omladinskog rada, koje su postavile principe i standarde kvalitetnog rada sa mladima i poslužile kao osnova za dalji razvoj sistema kvaliteta u omladinskom radu.
Još važnije za ovu temu, omladinski sektor već ima iskustvo i sa standardima koji se neposredno odnose na alkohol.
NAPOR je, u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije i Nacionalnom asocijacijom kancelarija za mlade, usvojio „Zajedničke standarde subjekata omladinske politike u Republici Srbiji u omladinskim aktivnostima u prevenciji konzumacije i promocije alkohola“. NAPOR i danas preporučuje da nosioci omladinskih aktivnosti ove standarde integrišu u svoje politike i pravilnike kojima se uređuju zaštita, sigurnost i zdravlje mladih.
To pokazuje da pitanje alkohola nije nova tema koju tek treba uvesti u omladinsku politiku.
Već postoji sektorsko iskustvo u definisanju pravila koja treba da spreče da omladinske aktivnosti postanu prostor za konzumaciju i promociju alkohola.
Sledeći logičan korak je da se takvi principi jasno ugrade i u buduće zvanične standarde omladinskih prostora.
Zdrav i bezbedan prostor mora da podrazumeva i zaštitu od alkohola
Ako neki prostor ima posebnu svrhu da podrži razvoj, zdravlje i dobrobit mladih, onda pitanje alkohola ne bi trebalo da bude prepušteno isključivo odluci svakog pojedinačnog upravljača.
Za nas, kvalitetan omladinski prostor podrazumeva okruženje u kojem se alkohol ne prodaje niti služi u okviru programa namenjenih mladima, u kojem se ne promovišu alkoholni brendovi i u kojem sponzorstva i drugi komercijalni sadržaji ne normalizuju alkohol kao očekivani deo druženja.
To nije dodatna zabrana koja se naknadno „lepi“ na standarde.
Ako standardi treba da garantuju zdravo i bezbedno okruženje, onda je odnos prema alkoholu neposredno pitanje kvaliteta prostora.
Zašto je zakonsko prepoznavanje važno i za zaštitu od oglašavanja alkohola?
To što omladinski prostori nisu jasno definisani Zakonom o mladima ima posledice i izvan same omladinske politike.
Jedan od primera je Zakon o oglašavanju.
Za alkoholna pića sa manje od 20% alkohola Zakon dozvoljava oglašavanje na javnom prostoru ako je oglas udaljen najmanje 100 metara od kompleksa predškolske, školske, zdravstvene ili ustanove namenjene maloletnicima. Zakon takođe propisuje da oglašavanje alkohola ne sme neposredno ili posredno biti usmereno na decu ili maloletnike.
Problem je što omladinski centri, klubovi i drugi omladinski prostori nisu izričito prepoznati kao takva kategorija ustanove ili prostora, iako u njima redovno borave i maloletni mladi.
Zbog toga, omladinski prostor ne uživa istu prostornu zaštitu od oglašavanja alkohola koju zakon eksplicitno vezuje za škole i druge ustanove namenjene maloletnicima.
Upravo zato je važno da Zakon o mladima najpre jasno definiše šta je omladinski prostor i kome je namenjen. Takva definicija bi stvorila čvršću pravnu osnovu da se omladinski prostori prepoznaju i u drugim propisima kao mesta na kojima borave maloletnici i kojima zato pripada odgovarajući nivo zaštite.
Naš cilj, dakle, nije samo da se pojam omladinskog prostora uvede u jedan zakon. Cilj je da njegovo zakonsko prepoznavanje proizvede stvarnu zaštitu i u drugim oblastima – uključujući zaštitu od oglašavanja i promocije alkohola.
Zaštita ne treba da se završi na zabrani prodaje maloletnicima
Važeći Zakon o zaštiti potrošača zabranjuje prodaju, isporuku, usluživanje i poklanjanje alkoholnih pića licima mlađim od 18 godina. Ta zabrana važi bez obzira na mesto prodaje.
Ali omladinski prostor ima drugačiju svrhu od prodavnice, kafića ili drugog komercijalnog prostora.
Ako je neko mesto posebno namenjeno razvoju, participaciji, zdravlju i kvalitetnom slobodnom vremenu mladih, onda nije dovoljno postaviti samo pitanje kome sme da se proda alkohol.
Potrebno je postaviti i pitanje:
Da li alkohol uopšte treba da bude deo okruženja koje nazivamo omladinskim prostorom?
Omladinski prostor oblikuje i društvene norme
Mladi ne formiraju stavove o alkoholu samo na osnovu onoga što čuju na radionici, u školi ili kampanji.
Na njih utiču i prostori u kojima provode vreme, dostupnost alkohola, ponašanje vršnjaka i odraslih, marketing i poruke o tome šta se u određenom okruženju smatra normalnim i očekivanim.
Ako je alkohol redovno prisutan na događajima, proslavama i okupljanjima u prostoru namenjenom mladima, on lako postaje deo poruke da su druženje i alkohol prirodno povezani.
Sa druge strane, kvalitetni omladinski prostori mogu mladima omogućiti koncerte, radionice, kvizove, sport, kulturu, aktivizam, razgovore i jednostavno mesto za druženje u kojem alkohol nije uslov zabave ili pripadanja.
Alcohol-free omladinski prostor zato ne znači samo još jednu zabranu. On znači prostor u kojem je izbor da se ne pije potpuno normalan.
Ne radi se o kontroli mladih
Ova inicijativa nije zasnovana na ideji da mlade treba dodatno nadzirati ili kontrolisati. Naprotiv.
Omladinski prostori treba da budu mesta u kojima mladi mogu da stvaraju programe, donose odluke, istražuju teme koje su im važne i utiču na zajednicu kojoj pripadaju.
Ali sloboda izbora ima više smisla kada postoji i realna mogućnost da se bude deo društvenog života bez pritiska da se pije.
To je važno za maloletnike, ali i za punoletne mlade koji ne žele da konzumiraju alkohol, koji imaju negativna iskustva sa alkoholom u porodici ili okruženju ili jednostavno žele prostor u kojem alkohol nije centralni deo društvene dinamike.
Omladinski prostor nije samo prostorija u kojoj se mladi okupljaju. To je okruženje kojem društvo daje posebnu svrhu – da podrži njihov razvoj, zdravlje, participaciju i osećaj pripadnosti. Zato ta svrha treba da bude prepoznata i zakonom i standardima.
Šta predlažemo?
Naša inicijativa povezuje zakonsko prepoznavanje, standardizaciju i zaštitu od prodaje i promocije alkohola.
Prvo, potrebno je Zakonom o mladima jasno definisati omladinske centre, omladinske klubove i druge omladinske prostore kao deo infrastrukture omladinske politike, uz jasno prepoznavanje činjenice da su namenjeni mladima od 15 do 30 godina i da u njima borave i maloletnici.
Drugo, potrebno je uspostaviti zvanične standarde i funkcionalan sistem osiguranja kvaliteta omladinskih prostora. Zdravlje i bezbednost mladih treba da budu njihov sastavni deo, uključujući jasna pravila o prodaji i služenju alkohola, promociji alkoholnih brendova, sponzorstvima i drugim komercijalnim sadržajima.
Treće, zakonsko prepoznavanje omladinskih prostora treba da se odrazi i u drugim relevantnim propisima, posebno u oblasti oglašavanja i zaštite maloletnika, kako bi prostori u kojima mladi redovno borave imali jasnu i nedvosmislenu zaštitu od promocije alkohola.
Jer nije dovoljno samo obezbediti mladima prostor. Potrebno je jasno odrediti šta omladinski prostor jeste, kakav kvalitet mora da obezbedi i kakvu zaštitu mladi u njemu imaju.