Kada govorimo o posledicama konzumacije alkohola, trošak se ne završava cenom koju pojedinac plati za proizvod. Posledice snose porodice, zdravstveni i socijalni sistem, tržište rada, institucije i lokalne zajednice.
U ekonomiji se takvi troškovi nazivaju negativnim eksternalijama – posledicama koje ne snosi samo osoba koja donosi odluku da konzumira alkohol, već i društvo u celini. Upravo zato država alkohol ne tretira kao bilo koji drugi proizvod: reguliše njegovu prodaju, ograničava dostupnost određenim grupama i naplaćuje posebne poreze – akcize.
Pitanje je, međutim, koliko društvo od alkohola prihoduje, koliko ga njegove posledice mogu koštati i koliko ulažemo da tu štetu sprečimo pre nego što nastane.
Koliko Srbija prikupi od akciza na alkohol?
Prema podacima Ministarstva finansija koje smo analizirali u našoj studiji, tokom 2024. godine u Srbiji je od akciza na alkoholna pića bruto naplaćeno 146,9 miliona evra. Od toga je 88,7% naplaćeno na alkoholna pića proizvedena u zemlji, a 11,3% na uvoz. Prihodi od akciza na alkohol bili su za 25% viši nego 2020. godine.
Ipak, u ukupnim javnim finansijama alkohol nije naročito veliki izvor prihoda. Akcize na alkohol činile su 4,1% svih akciznih prihoda i oko 0,4% ukupnih javnih prihoda Republike Srbije.
Drugim rečima, radi se o značajnom iznosu, ali ne i prihodu od kojeg stabilnost državnog budžeta presudno zavisi.
A koliko nas alkohol košta?
Na to pitanje za Srbiju još nemamo dovoljno dobar odgovor.
Naša studija je utvrdila da u Srbiji ne postoji sveobuhvatna procena ekonomskih i društvenih troškova povezanih sa konzumacijom alkohola. Da bismo znali stvarni iznos, bilo bi potrebno sabrati direktne zdravstvene troškove, troškove socijalnih usluga i institucija, saobraćajnih nezgoda i kriminala, ali i indirektne troškove poput prerane smrti, odsustva sa posla i izgubljene produktivnosti.
Međunarodne meta-studije koje smo analizirali procenjuju da se ukupni ekonomski trošak alkohola, u zavisnosti od metodologije i obuhvata, kreće između 0,45% i 5,44% BDP-a. Jedna od analiziranih studija procenjuje da samo izgubljena produktivnost čini više od 60% ukupnog ekonomskog troška.
BDP Srbije u 2024. godini iznosio je 9.748 milijardi dinara.
Ako bismo, isključivo radi ilustracije reda veličine, međunarodni raspon od 0,45% do 5,44% primenili na BDP Srbije iz 2024. godine, dobili bismo iznos od približno 43,9 do 530,3 milijarde dinara godišnje.
To nije procena troška alkohola u Srbiji. Takvu nacionalnu procenu tek treba uraditi. Ali poređenje pokazuje zašto prihod od alkohola ne možemo posmatrati odvojeno od troškova koje njegova upotreba može stvarati.
Čak bi i najniža vrednost iz međunarodnog raspona bila oko dva i po puta veća od približno 17,2 milijarde dinara koliko odgovara prihodima od akciza na alkohol u Srbiji u 2024. godini.
A koliko ulažemo u prevenciju?
Akcioni plan za sprovođenje Strategije za mlade za period 2023 – 2025. sadržao je posebnu aktivnost finansijske podrške programima informisanja mladih i roditelja na lokalnom nivou. Ona nije bila namenjena samo alkoholu, već širem spektru rizičnih ponašanja, a za 2024. godinu bilo je planirano 2,4 miliona dinara – iz donatorskih sredstava. Za istu aktivnost bilo je planirano 3,1 milion dinara u 2023. i 1,8 miliona u 2025. godini.
Ovaj iznos nije ukupna suma koju Srbija ulaže u prevenciju alkohola. Preventivne aktivnosti finansiraju različite institucije i nivoi vlasti, a ne postoji jedna konsolidovana budžetska linija iz koje bismo mogli pouzdano da izračunamo ukupno ulaganje.
Ali upravo je i to deo problema: teško je utvrditi koliko se ukupno ulaže, iz kojih izvora i koliko je to finansiranje dugoročno i predvidivo.
Šta bi značilo samo 0,1% prihoda od akciza?
Pogledajmo samo jedan ilustrativni scenario.
Od 146,9 miliona evra naplaćenih akciza na alkohol u 2024. godini, 0,1% iznosi 146.900 evra, odnosno približno 17,2 miliona dinara prema kursu dinara iz tog perioda.
To bi bilo više od sedam puta više od 2,4 miliona dinara planiranih 2024. godine za pomenutu preventivnu aktivnost u okviru tadašnjeg Akcionog plana za mlade.
Ovaj jednostavan proračun pokazuje: čak i veoma mali deo postojećeg javnog prihoda mogao bi značajno da promeni obim sredstava dostupnih za preventivne programe.
Zašto baš akcize?
Akcize imaju dve funkcije. One donose prihod budžetu, ali kod proizvoda koji nose zdravstvene i društvene rizike mogu imati i javnozdravstvenu funkciju.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) oporezivanje i cenovne politike svrstava među najefikasnije i troškovno najisplativije mere za smanjenje štete povezane sa alkoholom. Više akcize mogu smanjiti pristupačnost alkohola, posebno među mladima, a istovremeno povećati javne prihode. SZO-Evropa posebno navodi da se deo tako prikupljenih sredstava može namenski koristiti za zdravstvene programe i socijalne usluge.
Najnoviji globalni SZO izveštaj o oporezivanju alkohola, objavljen 2026. godine, dodatno prati način na koji države dizajniraju akcize na pivo, vino i žestoka pića i potvrđuje da poreska politika ostaje važan, ali nedovoljno korišćen instrument alkoholne politike.
Naša studija zato među preporukama navodi razmatranje povećanja akciza, ali i uvođenje principa namenski usmerenih prihoda – „earmarkinga“ – kojim bi se deo sredstava od akciza izdvajao za programe prevencije.
Srbija je ovaj pravac već prepoznala
Ovo više nije samo tema koju otvaraju organizacije civilnog društva.
Vlada Republike Srbije je u julu 2026. usvojila novi Akcioni plan za period 2026–2028. za sprovođenje Strategije za mlade. U dokumentaciji pripremljenoj tokom njegovog donošenja među aktivnostima u oblasti zdravih stilova života eksplicitno se pojavljuje razvoj održivih modela finansiranja programa prevencije kroz preusmeravanje dela prihoda od akciza i posebnih naknada na proizvode i aktivnosti koji nose rizik po zdravlje, uz podršku lokalnim programima prevencije alkohola, duvana, drugih psihoaktivnih supstanci, igara na sreću i novih medija.
To je važan korak.
Pitanje se zato više ne svodi samo na to da li takav model treba razmatrati, već kako ga učiniti operativnim, transparentnim i održivim.
Javni prihod, a ne promocija industrije
Kada govorimo o korišćenju dela prihoda od akciza za prevenciju, važno je napraviti jasnu razliku: ne predlažemo da alkoholna industrija direktno finansira preventivne programe.
Akciza nije donacija proizvođača alkohola. To je porez koji država naplaćuje i, nakon što je naplaćen, taj novac predstavlja javni prihod. Zato odluke o njegovom korišćenju treba da donose javne institucije, na osnovu potreba zajednice, stručnih dokaza i jasno utvrđenih kriterijuma.
Ta razlika je važna i zbog mogućeg sukoba interesa. Finansiranje programa prevencije ne bi trebalo da postane način da kompanije koje proizvode i prodaju alkohol istovremeno grade imidž društveno odgovornih aktera, promovišu sopstvene brendove ili stiču uticaj na sadržaj preventivnih poruka. SZO upozorava da inicijative alkoholne industrije u okviru društveno odgovornog poslovanja, kao i naglašavanje isključivo „odgovornog ponašanja pojedinca“, mogu oslabiti pristupe zasnovane na javnom zdravlju.
Prevencija ne treba da služi kao prostor za popravljanje reputacije industrije čiji proizvodi stvaraju zdravstvene i društvene troškove. Njena svrha je da zaštiti zdravlje ljudi, posebno dece i mladih.
Zato zagovaramo model u kojem se sredstva prikupljaju kroz javni fiskalni mehanizam, a zatim transparentno usmeravaju u programe zasnovane na dokazima – bez brendiranja alkoholne industrije, bez njenog uticaja na izbor programa i bez mogućnosti da finansiranje prevencije postane oblik promocije.
To je u skladu i sa savremenim međunarodnim pristupom alkoholnim politikama, koji pored efikasnog oporezivanja sve više naglašava potrebu da se donošenje i sprovođenje javnozdravstvenih politika zaštiti od komercijalnih interesa.
Šta predlažemo?
CZOR zagovara razvoj stabilnog i transparentnog sistema javnog finansiranja prevencije, u kojem bi deo prihoda povezanih sa oporezivanjem alkohola mogao biti namenski usmeren u programe zasnovane na dokazima.
Takva sredstva mogla bi da podrže kontinuirane preventivne programe sa decom i mladima, lokalne omladinske programe i zdrave alternative, edukaciju stručnjaka i roditelja, istraživanja i praćenje efekata javnih politika, kao i druge mere za koje se utvrdi da efikasno smanjuju štetu.
Tačan model, procenat i način raspodele treba da budu predmet stručne analize i međusektorskog dogovora. Ono što naši podaci pokazuju jeste da prostora za ozbiljniji razgovor o toj raspodeli svakako ima.
Srbija je 2024. od akciza na alkohol prikupila 146,9 miliona evra. Istovremeno, preventivni programi i dalje se u velikoj meri oslanjaju na ograničene, često projektne i donatorske izvore, dok nacionalnu procenu ukupnog ekonomskog troška alkohola još nemamo.
Ako želimo da prevencija bude dugoročna javna politika, a ne povremena aktivnost, potrebno je da za nju postoji i dugoročan javni izvor finansiranja.