Tokom istraživanja, želeli smo da saznamo kakva je uloga javnih politika koje se odnose na alkohol u zaštiti prava mladih i prevenciji negativnih uticaja alkohola na mlade, te vam ovde iznosimo neke od najvažnijih zaključaka. Kompletno istraživanje možete pročitati ovde.
Cilj ovog istraživanja bilo je ispitati sklonosti mladih ka konzumiranju alkohola, ulogu i značaj javnih politika koje se odnose na dostupnost, reklamiranje i oporezivanje alkohola u zaštiti prava mladih, kreiranju alkoholnih društvenih normi i prevenciji konzumacije alkohola. Ispitivana je i uloga javnih politika koje se odnose na alkohol u stvaranju stavova o konzumiranju alkohola i različitih uverenja o posledicama konzumiranja alkohola na zdravlje. Istraživanje je sprovedeno na području Bosne i Hercegovine i Srbije, a podrazumevalo je analizu javnih politika koje se odnose na alkohol, prikupljanje podataka kroz primenu onlajn upitnika za mlade starosti od 15 do 30 godina i organizovanje fokus grupa.
Zakonske odredbe prema kojima je zabranjena prodaja i usluživanje alkoholnih pića licima mlađim od 16 ili 18 godina ukazuju na to da u BiH i Srbiji postoji neujednačenost zakonskih propisa u pogledu starosne granice kada je dozvoljena konzumacija alkohola. Mladi koji su učestvovali u istraživanju su upoznati s ovim zabranama, a uprkos tome 60,7% mladih iz Srbije, te 37,5% mladih iz BiH konzumira alkohol. Većina ispitanika su prvi put probali alkohol kao maloletnici (BiH 77% i Srbija 81,4%).
Mladi alkohol najviše piju zbog socijalnih motiva i motiva užitka, odnosno, najviše konzumiraju alkohol na proslavama, s ciljem da se opuste ili da kreiraju dobru atmosferu na druženjima. Iako su među njima i oni koji konzumiraju alkohol, mladi iz BiH nemaju pozitivan stav prema konzumiranju alkohola, dok stav mladih iz Srbije nije niti pozitivan niti negativan. Oni ispitanici koji su naveli da ne konzumiraju alkohol ističu da ga ne konzumiraju jer su nezainteresovani za tu vrstu rizičnog ponašanja, te zbog lošeg uticaja alkohola na ponašanje i zdravlje.
Rezultati pokazuju da je alkohol izrazito dostupan mladima. Stav mladih je da je alkohol sveprisutan, procenuju da ne postoji vremensko ograničenje kada se alkohol može kupiti i naručiti. Navode i da im je lako doći do prodavnice i ugostiteljskog objekta u kojima se može kupiti alkohol.
Postoji diskrepancija između poželjnog i stvarnog stanja po pitanju regulacije dostupnosti alkohola mladima koja je rezultat nedostatka kapaciteta za potpuni monitoring realizacije zakonskih propisa. Mladi se u određenoj meri slažu s tim da treba da postoje zabrane i ograničenja kad je u pitanju dostupnost alkohola.
Postoje zakonski propisi u vezi sa regulacijom reklamiranja alkoholnih pića koji se ne smatraju u potpunosti delotvornim jer ne sprečavaju izloženost mladih reklamama alkoholnih pića, posebno putem elektronskih medija. Mladi navode da su najviše izloženi reklamama koje se prikazuju putem društvenih mreža, TV-a, promotivnih akcija, Youtube-a. Mišljenje mladih je da reklame za alkohol ne podstiču pozitivan stav prema konzumiranju alkohola i njihovu želju da ga konzumiraju. U skladu s tim, mladi navode da zanimljivost reklame alkoholnih pića nije važan faktor koji utiče na samu odluku o konzumiranju alkohola, barem ne na svesnom nivou, ali može uticati na odabir brenda pića koje konzumiraju. Na izbor alkoholnog pića najviše utiču faktori poput jačine alkohola, proizvođača alkoholnih pića, cena alkohola.
Kada su u pitanju cene alkohola, u BiH i Srbiji su akcize za alkoholna pića veće u odnosu na akcize za bezalkoholna pića. Cene alkoholnih pića mladi procenjuju kao pristupačne, dok predstavnici relevantnih institucija smatraju da su te cene niske, da bi njihovo povećanje potencijalno smanjilo i dostupnost alkohola mladima, a samim tim i negativne posledice na njihovo psihofizičko zdravlje.
Sistemski i multisektorski pristup se smatra adekvatnim odgovorom na problem konzumacije alkohola među mladima. Mišljenje ispitanika je da donosioci odluka i predstavnici ministarstva trgovine i turizma, ministarstva nadležnog za mlade, ministarstva unutrašnjih poslova, ministarstva pravde, ministarstva obrazovanja, ministarstva zdravlja, ministarstva saobraćaja i ministarstva finansija imaju važnu ulogu u zaštiti prava mladih i prevenciji konzumiranja alkohola. Ispitanici takođe navode da značajnu podršku u rešavanju pomenutog problema mogu dati i međunarodne organizacije kroz pružanje institucionalnog okvira za ujednačavanje zakonskih propisa sa međunarodnim standardima. Naglašena je i važnost obrazovnog sektora, informisanja mladih, školskog osoblja, roditelja i zaposlenih u ugostiteljskim i trgovačkim objektima o štetnim posledicama konzumacije alkohola i njenoj prevenciji. Mišljenje ispitanika je da važnu ulogu u osnaživanju mladih i preveniranju rizičnih ponašanja ima i nevladin sektor, posebno omladinske organizacije kao i zdravstveni sektor, pri čemu je istaknuta potreba za destigmatizacijom usluga zaštite mentalnog zdravlja i poboljšanja takvih usluga. Značajnu ulogu u prevenciji konzumacije alkohola imaju i mediji koji bi prema mišljenju ispitanika trebalo da promovišu pozitivne vrednosti i zdrave životne stilove.
* Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije i IOGT-NTO Movement su finansijski podržali sprovođenje istraživanja ali nisu učestvovali u njegovoj izradi, te stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljaju isključivu odgovornost izdavača i ne predstavljaju zvanične stavove Ministarstva omladine i sporta niti IOGT-NTO Movement-a.