Zahvaljujući podršci naših partnera iz Švedske – IOGT-NTO Movement – CZOR-ova menadžerka za zagovaranje i javne politike, Dajna Marinković, imala je priliku da učestvuje na 7. globalnoj konferenciji o alkohol politikama u Kejptaunu, Južnoafrička republika.
Sa nama deli svoje iskustvo i utiske.
Jedan od prvih utisaka mog putovanja u Kejptaun bio je – da sam mogla da izaberem bolji let. Petočasovno putovanje od Beograda do Katara, a zatim 10 sati u avionu od Katara do Kejptauna (nakon 6 sati provedenih na aerodromu u Dohi), značili su da je moja avantura trajala gotovo 24 časa. Ipak, iskoristila sam ovo putovanje i na letu čitala knjigu ,,Heineken in Africa”, holandskog novinara Oliviera van Bimena, koji je istraživao stvarni uticaj alkohol industrije na život u Africi i razotkrio haos koji ovaj globalni gigant izaziva u afričkom društvu, zarad sopstvenog profita (knjigu, na engleskom jeziku, možete pozajmiti besplatno iz CZOR-ove biblioteke).
Iako umorna, uspela sam da iskoristim ovaj dan i obiđem stari deo Kejptauna – muzej i naselje Distrikt šest (čijih je više od 60.000 stanovnika nasilno raseljeno tokom 1970-ih od strane režima aparthejda), naselje Bo-Kaap (tzv. Malajska četvrt, u kojoj je stanovništvo pretežno muslimanske veroispovesti i gde i danas stoji džamija Nurul Islam izgrađena 1844.). Već tada postalo mi je jasno – iako Kejptaun važi za izrazito multikulturalan grad i aparthejd više ne postoji, i dalje su vrlo vidljive rasne i nacionalne podele među stanovništvom, grad je obeležen gotovo nevidljivim granicama koje daju do znanja gde je bezbedno šetati sam, a gde nikako nije preporučljivo izlaziti iz smeštaja kada padne mrak. Veliki broj beskućnika i osoba koje prose samo je još jedan pokazatelj kako, iako treći najveći grad države, Kejptaun i dalje ima još mnogo toga da uradi na obezbeđivanju jednakosti među stanovništvom.
Zbog toga je bilo i interesantno videti kako će ovaj grad ugostiti preko 500 istraživača, donosilaca odluka, predstavnika/ca civilnog društva, koji su tokom nedelje od 23. do 28. oktobra u njemu boravili. 7. globalna konferencija o alkohol politikama, ili skraćeno GAPC #7, dočekala je učesnike/ce iz preko 55 država sveta, sa gotovo svih kontinenata.
GAPC #7 održana je pod sloganom ,,Ulaganje u ljude pre profita: stvaranje zamaha ka Okvirnoj konvenciji o kontroli alkohola”. Tokom 3 dana konferencije, učestvovala sam na 7 plenarnih sesija, mogla da izaberem na kojoj od 28 paralelnih sesija i 3 radionice želim da učestvujem, a teme su pokrivale različite oblasti: od povećanja akciza na cene alkohola, preko digitalnog marketinga, javnih politika koje se bave temom alkohola, pa do konflikta interesa i prevencije lobiranja alkohol industrije ka donosiocima odluka.
Pitanja kao što su: da li i kako sredstva prikupljena od poreza na alkohol možemo usmeriti na nešto drugo (npr. javno zdravlje), kakav je ekonomski teret konzumacije alkohola na društvo u odnosu na zaradu koju država ima od njegove prodaje, kako pratimo i osiguravamo da se privatni interesi kompanija i drugih preduzetnika ne mešaju u donošenje odluka i javnih politika koje služe da zaštite stanovništvo… samo su neke od tema o kojima i mi u CZOR-u već godinama razgovaramo.
Moje iskustvo iz CZOR-a i ono što mi radimo za i sa mladima u Srbiji bilo je posebno interesantno istraživačima i predstavnicima institucija koje se bave javnim zdravljem, naročito jer niko od njih mlade ne posmatra kao posebnu grupu, kao jedan od resursa društva koje je potrebno u isto vreme zaštititi i osnažiti da se pitaju i budu pitani. A ne morate biti ekspert za javno zdravlje da biste znali da ne smemo dopustiti da finansijski interes bilo kog aktera, bilo koje industrije, bude veći prioritet od mladih.
Tzv. ”alcohol health tax”, koji predstavlja deo poreza koji se uzima od prodaje alkohola i u većini zemalja usmerava na javno zdravlje, vrlo lako može da postane ”porez za mlade” – sredstva koja država svesno ulaže u unapređenje položaja mladih i zaštitu njihove bezbednosti, njihovog zdravlja, njihovog razvoja. I ovo ne mora da važi samo za alkohol, već za sve proizvode koji imaju negativne posledice po društvo i sprečavaju zdrav rast i razvoj mlade osobe.
Južnoafrička ministarka društvenog razvoja, Lindiwe Zulu, na otvaranju konferencije, skrenula nam je pažnju koliko je važno da se čuje glas svih članova zajednice, koliko je bitno da podsetimo naše donosioce odluka o njihovoj ulozi i odgovornosti koju imaju prema svim članovima društva, uključujući i mlade. I zato, kako se približavamo kraju još jedne kalendarske godine (i izborima koji će ponovo zaustaviti procese donošenja javnih politika koje se tiču mladih), analiziram sve ono što smo postigli u ovoj godini, kada je u pitanju osiguravanje veće zaštite prava mladih na razvoj u zdravom i bezbednom okruženju.
Strategijom za mlade i pratećim Akcionim planom osigurali smo da ova tema ne bude zanemarena, međutim, omladinski prostori i dalje nisu prepoznati Zakonom o mladima, a samim tim ni mladi u njima nisu zaštićeni od promocije i konzumacije alkohola. Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o javnom redu i miru i dalje različito definišu donju uzrasnu granicu kada prodavci i ugostitelji mogu prodati alkohol mladima. Zakon o mladima još uvek ne garantuje mladima sigurno i zdravo okruženje i samim tim ne predviđa obavezu subjekata omladinske politike da ovakvo okruženje obezbede.
Borba za zaštitu mladih nikada ne prestaje i moje iskustvo pokazuje da, iako često mukotrpno i nelagodno, svest u našem društvu i omladinskom sektoru polako se budi. Tu pre svega mogu da se zahvalim svim našim partnerima i institucijama koji su prepoznali svoju odgovornost: Ministarstvu turizma i omladine, Kancelariji za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije, Institutu za javno zdravlje Vojvodine, brojnim udruženjima civilnog društva (naročito onima okupljenima u NAPOR-u i KOMS-u), kancelarijama za mlade, ali i međunarodnim partnerima kao što su mreža Movendi International i IOGT-NTO Movement. I naravno mladima, zbog čije dobrobiti ova borba nikada neće biti uzaludna.
Do neke sledeće prilike, ne zaboravite – MLADI ISPRED PROFITA! 🙂