Od početka ove godine intenzivno sarađujemo sa partnerima iz Hrvatske, Italije i Grčke na istraživanju politika i praksi u oblasti rodno senzitivnog pristupa mentalnom zdravlju mladih u okviru Erazmus+ projekta „Hajde da razgovaramo“. Kroz nekoliko onlajn sastanaka upoznali smo se sa partnerima, razmenili iskustva i planirali implementaciju projekta, a mart nam je konačno doneo priliku i da se lično upoznamo – na partnerskom sastanku u Zagrebu 21. i 22. marta.
Hibridni sastanak (kome su partneri iz Grčke, zbog kovida, ipak morali da prisustvuju onlajn), pomogao nam je da i uživo razmenimo očekivanja, dogovorimo važne aspekti za upravljenje projektom, upoznamo se sa partnerskim organizacijama i osobama sa kojima ćemo sarađivati naredne dve godine, ali i saznamo kako izgleda omladinski rad u praksi u njihovim zemljama.
Dobar deo ovog dvodnevnog sastanka posvetili smo i međusobnom predstavljanju dosadašnjih rezultata istraživanja i prakse u oblasti rodno osetljivog pristupa mentalnom zdravlju mladih u partnerskim zemljama (međunarodno uporedno istraživanje ali i nacionalno istraživanje koje smo sproveli u Srbiji objavićemo do kraja septembra). Nažalost, brojne studije o mentalnom zdravlju mladih u partnerskim zemljama pokazuju porast poteškoća, posebno zbog izolacije tokom pandemije korona virusa, pri čemu su mladi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti u dodatno nepovoljnom položaju i u većem riziku od razvoja problema mentalnog zdravlja. Eksperti/kinje i istraživači/ce u svim partnerskim zemljama primećuju pogoršanje mentalnog zdravlja mladih ljudi, pri čemu mladići i devojke imaju poteškoće u jednakom procentu. Međutim, primećeno je u različitim studijama (pre i tokom pandemije) da se prema polu (identitetu i izrazu) problemi mentalnog zdravlja manifestuju na malo različite načine. To zavisi od osobina ličnosti, različitih pristupa okoline, posebno porodice i škole, socio-ekonomskih faktora i dr. Na primer, jedno istraživanje u Hrvatskoj pokazalo je da devojčice najčešće pokazuju probleme mentalnog zdravlja i poteškoće u ponašanju kao što su depresija i poremećaji u ishrani i da su više izložene emocionalnom i seksualnom zlostavljanju; dok je kod mladića veća incidenca u manifestacijama mentalnih poremećaja kroz agresivno ponašanje, nasilje, zavisnost i lošiji akademski uspeh. U Italiji, studija je otkrila da su mnoge bolnice svedoci povećanja potražnje za psihijatrijskim hospitalizacijama među mladima, posebno zbog pokušaja samoubistva, samopovređivanja i anoreksije. Takođe, međunarodna studija je pokazala da je Italija među zemljama koje su najviše pogođene pogoršanjem mentalnog zdravlja, ali uprkos tome, Italijani se ne bave ovom temom sa svojom decom i najmanje je verovatno (među evropskim zemljama u ovoj studiji) da traže podršku porodice i prijatelja u slučaju problema sa mentalnim zdravljem. Srbija je po podacima dostupnih istraživanja slična Hrvatskoj. Mladi ljudi generalno ocenjuju svoje mentalno zdravlje tokom pandemije lošijim od fizičkog (posebno mladi između 15 i 19 godina), 14% je zabrinuto za svoje mentalno zdravlje, dok samo 52% traži pomoć. Takođe, slično kao u drugim zemljama, pristup zdravstvenim uslugama tokom pandemije bio je značajno otežan. Što se tiče rodno osetljivog pristupa ili istraživanja intersekcionalnosti u odnosu na mentalno zdravlje, u našem dosadašnjem istraživanju takav pristup nije zabeležen ni u jednoj od partnerskih zemalja.
Zanimljiv deo sastanka bila je mala studijska poseta savetovalištu za mlade pri NVO Modus centar u Zagrebu. Predstavnica Centra je partnerima predstavila aktivnosti i programe – radionice sa roditeljima, decom i mladima i rad savetovališta, kao primer dobre prakse sprovođenja programa mentalnog zdravlja.
Drago nam je imamo priliku da sarađujemo sa partnerima koji pokazuju visoku motivaciju za rad i što nastavljamo da radimo zajedno fokusirani na kvalitet, kako u samoj saradnji, tako i u postizanju ciljeva projekta. O samom projektu ,,Hajde da razgovaramo” možete saznati na sajtu projekta, a ukoliko vas posebno zanima tema mentalnog zdravlja i kako se možete uključiti, slobodno nas kontaktirajte, bez obzira da li ste mlada osoba, ekspert/kinja za mentalno zdravlje, omladinski radnik/ca, vaš doprinos je više nego dobrodošao!