Ovog puta, intervju radimo u pisanoj formi, a sa kim smo sve prethodno razgovarali možete pogledati na našoj YouTube stranici.
Tokom vanredne situacije nastava u osnovim i srednjim školama, a takođe i na fakultetima se odvija od kuće, preko interneta. Kako izgleda ovakav način rada sa učenicima, kako se oni snalaze i da li im je teško, pitali smo profesorku matematike, Đerđi Mendrei.
Da li možete da nam se predstavite?
Ja sam Đerđi Mendrei, nastavnica matematike u OŠ “Petefi Šandor“ u Novom Sadu. Radim sa učenicima/ama viših razreda.
Kako ste Vi rešili problem online nastave?
Već prvih dana vanrednog stanja formirane su razne Viber grupe: grupa svih nastavnika/ca naše škole –u toj grupi razmenjujemo opšte informacije, koje se tiču svih nas, pa grupa odeljenskih starešina – za specifične informacije u vezi administracije i praćenja rada učenika/ca i njihovo informisanje, grupe nastavnika koji predaju u određenim odeljenjima – koja služi za direktnu razmenu informacija koje se tiču tog odeljenja.
Te grupe omogućuju redovan protok svih informacija, razmenu iskustava i naravno saradnju i međusobnu podršku kolega/inica, koja je sada veoma dragocena. Tu su i Viber grupe formirane sa učenicima u cilju komunikacije sa njima. Sa roditeljima komuniciram preko mail-a.
U našoj školi je doneta odluka da učenici mlađih razreda koriste Edmodo, a učenici viših razreda koriste Google Classroom za realizaciju online nastave.
Takođe smo odlučili da kao osnovu za naš rad iskoristimo nastavu na daljinu koju prenosi TV kanal RTS3.
Kako teče proces nastave? Kako osmišljavate pitanja i zadatke?
U početku je bilo jako puno posla, dok se ceo sistem nije uspostavio. Prvih nedelju dana su mi neprestano stizale poruke, uputstva i pitanja. Trebalo je za svaki predmet napraviti Google učionicu i pozvati sve učenike/ce u njih. Trebalo je informisati i sve roditelje o aktuelnostima. Ovo je i za nas nastavnike/ce, i za decu, i za roditelje jedno novo iskustvo, pa je trebalo vremena da se svi zajedno uhodamo i prihvatimo taj neki novi način rada.
Što se procesa nastave tiče, učenici/e imaju obavezu da pogledaju čas koji se emituje na programu RTS3 po datom rasporedu. Ja sastavljam dodatni materijal za tu nastavnu jedinicu i plasiram učenicima/ama preko Google učionice. Takođe zadajem 2-3 kratka zadatka, da bih proverila da li su učenici savladali gradivo. Trudim se da taj ritam održavam, da bih i učenike držala u formi i da održimo kontinuitet u radu. Oni imaju zadat rok za izradu zadataka. Zadatke urade u svesci, fotografišu pa mi sliku vraćaju do isteka tog roka. Ja sve pristigle zadatke pregledam prokomentarišem, pohvalim i bodujem. Ti komentari i bodovi služe umesto ocena kao povratna informacija učenicima i roditeljima, unose se u elektronski dnevnik i služe i kao osnova za formiranje brojčane ocene.
Kako osmišljavam zadatke? Naravno da bi nastava bila smislena, i ja odgledam časove na TV. Dok ti časovi traju, već mi se javljaju ideje, kakvim bih se zadacima mogla nadovezati na ono što su deca čula. Pri završetku časa pripremim dodatni materijal i sa dva-tri kratka zadatka postavim to na platformu.
Trudim se da zadacima ne opterećujem previše učenike/ce ali da se stalno pomalo radi. Znam da je ova situacija stresna i za njih, ne znam kakva im je porodična situacija, koliko su angažovani u okviru porodice. Možda neko mora da pričuva brata ili sestru, završi ručak, ode u kupovinu. Ni sama svakodnevna kupovina nije kao što je nekada bila. Tu su redovi, maske, nervoza… Zamišljam situaciju da možda majka radi od kuće, ima dvoje školske dece i jedan računar. Kako onda organizovati praćenje i slanje svih ovih materijala. Osim toga učenici imaju i druge predmete. Sve to treba imati u vidu i prilagoditi se situaciji. Matematika je bazični predmet, imamo mnogo časova, stoga ako se nešto sada i propusti, nadoknadiće se sledeće godine. Bitno je da učenici održe radne navike, da se trude, da pitaju ako im nešto nije jasno.
Da li Vam je naporno i koliko vremena oduzimaju ove aktivnosti? Da li je to više nego inače što radite?
Ja sam nastavnca starog kova kojoj je živa reč, tabla i kreda glavno sredstvo za rad. Da mi je neko pre dva meseca rekao da ću časove držati preko računara online, rekla bih mu „Sanjaj…“, ali eto… desila se korona i ja radim onlajn. Prvih nedelju dana nisam znala gde udaram, ali sam se prilagodila i sada već mogu da kažem da sam zadovoljna kako teče nastava.
Radim mnogo, jer nema usmene komunikacije, sve se svodi na chat, na komentar, mnogo je pisanja i administracije. Ponekad je sistem preopterećen, zapucava, pa je potrebno dosta vremena da se otvori rad jednog učenika/ce. Sledi problem sa njegovim/njenim rukopisom, problem kvaliteta fotografija koje dobijam. Zna da potraje dok se svaki rad pregleda red po red.
Ja i inače radim mnogo, ali je ovo drugačije, valjda zato što se sve odvija kod kuće.
Da li su učenici/e vredni i da li se oni/e snalaze?
Oni/e su se snašli brže od nas nastavnika. Ovo je njihov svet. U početku je bilo problema sa usaglašavanjima i uspostavljanjem pravila rada ali se veoma brzo sve rešilo. Vredni su, rade redovno… Ima onih kojima ovaj način rada leži više nego nastava u učionici. Najlepše mi je kada vidim da se neki osrednji/a učenik/ca sada otvorio i da se naprosto trudi da bude i redovan/a i da mi pošalje što urednije i preciznije urađene radove sa puno lepih ideja.
Naravno, ima i onih kojima nedostaje škola i koji jedva čekaju da se vrate u školske klupe i na redovnu nastavu.
Kakvi su inače komentari i povratne informacije?
Komentara ima raznih. Od toga da je sve ovo nepotrebno, isforsirano i naporno za porodicu, do toga da ovo sasvim lepo funkcioniše i da su prijatno iznenađeni našom brzom reakcijom i organizovanošću.
Kako se Vi snalazite u ovoj vanrednoj situaciji? Kako Vam izgleda jedan dan?
Prilagođavam se… Ne razmišljam puno, nego gledam da sve što radim, radim što je moguće bolje i kvalitetnije. To mi pomaže da ne razmišljam puno o virusima.
Ustajem ujutro u 7-8h. Ne zvoni mi budilnik. Sledi obavezna jutarnja kafa, doručak, nabavka i kućni poslovi… Oko 11h počinjem da radim. To znači da pregledam domaće zadatke od prethodnog dana. To traje do oko 13.30h. Sledi kuvanje i u toku kuvanja odgledam deo časova preko interneta… Znači, slušalice na glavi, ispred mene tablet, na stolu iza je laptop sa otvorenim Google Classroom-om – dok se kuva ručak. E, to je naporno. U 15h sledi pauza za ručak, dok ide obraćanje lekara. Posle ručka nastavljam sa radom, dovršavam poslove sa učenicima, i od 18-19h upisujem časove i svoje ocene u dnevnik. Sledi kratko ćaskanje sa svojim razredom preko Viber grupe.
Veče provodim uz neki kviz, seriju ili knjigu.
Da li imate neku poruku za nas?
Celog života učim decu da rešavaju zadatke. Svi zadaci su problemi, koji postoje da bismo ih rešavali.
Ovaj problem koji je sada nas snašao je jedan od takvih. Zbog toga ga se ne treba plašiti, nego se potruditi da se situacija koja nam je nametnuta iskoristi na što je moguće bolji način. Ako je to sticanje iskustva sa online nastavom, onda baš tako.
Sa prof. Đerđi su razgovarale volonterke Tima za odnose sa zajednicom Andrea Mendrei i Nada Gagić.