Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem. – Meša Selimović.
Sloboda i kontrola ne idu zajedno?
Činjenica je da si slobodan čovek onog momenta kada imaš odluku u životu da nećeš pokleknuti ili preterivati. U ovom slučaju, kada piješ alkohol, počinje da se gubi kontrola. I onda nisi slobodan onda si zavistan.
Imam 22 godine, studentkinja sam žurnalistike na filozofskom fakultetu i radim u ugostiteljstvu od svoje 18. godine. Za ovih par godina svašta se promenilo, od lokala u kojima sam radila do mog ličnog mišljenja i zadovoljstva radeći u istim.
Svojom naivnošću ulazeći u ovaj posao nisam mogla ni da zamislim kakva ću sve iskustva proživeti, sa kime ću se sukobiti i koliko ću vere izgubiti i u tih par godina odrasti upoznavajući se sa širokim spektrom ljudi. Ono što me je podstaklo da promenim nešto prvo u svom životu, i da tako pokrenem promene i u drugima, jeste kako alkohol utiče na sve nas. Bila sam svedok raznih neprijatni, situacija, guranja, tuče, povređivanja…i ono što mogu reći da je kriva konzumacija alkohola u velikim količinama.
Istraživanja su pokazala da danas u svetu a i u Srbiji mladi jako rano počinju da konzumiraju alkohol. Razlozi su različiti. Moje mišljenje je da postoji određena popularizacija alkohola u medijima, razne televizijske reklame koje nam pokazuju kako je super konzumirati alkohol, pesme izvođača koje govore kako provod nije dobar bez alkohola. Dostupnost alkohola danas je izuzetno laka. A sa druge strane većina je učena od malena da samo proba alkohol na raznim veseljima, slavama, rođendanima, i to starijima ne bi bilo strašno, već zanimljivo. Zatim se javlja i želja pojedinih mladih da se uklope u društvo dokazivajući se time što će puno popiti.
Postoji mnogo razloga zašto je sve danas tako, da li postoji rešenje?
Ono što je jako interesantno je to da u Srbiji nastoji da je zabranjeno služenje alkohola maloletnim licima. Međutim, čak 95% ispitanih maloletnika tvrdi da im je alkohol i više nego dostupan. Što znači da ne postoji adekvatno velika kazna za taj prekršaj ili ne postoji dovoljno ljudi na terenu koji će da kontrolišu zbivanja u prodavnicama, marketima a najviše u kafićima. Jer, u marketu su mi pri kupovini tražili ličnu kartu, ali u klubu i kafiću nisu.
A zašto je to tako?
Baveći se ovim poslom imala sam priliku da se uverim da pojedini poslodavci stavljaju svoj profit ispred odgovornosti, očekujući od radnika da uslužuju maloletna lica ili lica koja su evidentno “popila jednu više”. Poslodavcima je u cilju da što više zarade i da lokal bude pun. I ako uslužimo alkohol maloletnim licima i budemo “uhvaćeni” poslodavac će platiti deset puta manju kaznu nego ako isto učine trgovci u radnjama. Tako su mladi i dalje izloženi alkoholu u velikoj meri dok se promet odvija bez problema.
Ono što sam shvatila tokom godina da ljudi ne shvataju niti vide to kao veliki problem. Vide novac.
Verujem da smo svi individua za sebe i da smo svi odgovori za svoje postupke, verujem i u to da neko to primeti. Zato sada kada sam se ja probudila želim da probam da probudim svest u društvu da ova situacija i ovaj problem mogu više štete da naprave nego da donesu novca.
Samo je potrebna svest o tome
Jer, zamislite koliko jednom mladom biću treba sramotnih scena, tuče, razbijanja čaša i suza da ono shvati koliko je potrebno da sve izmakne kontroli? I da to nije put do slobode.
Sloboda znači znati kada je dosta, po rečima Selimovića – svojom odlukom, otporom i nepristajanjem.
Ovaj tekst nastao je kao rezultat edukacije sa studentima i studentkinjama žurnalistike u Novom Sadu o zaštiti maloletnih lica od izloženosti alkoholu kroz medije.