Šah ima moć da čini ljude srećnim

Da li ste čuli za onu čuvenu rečenicu „šah je igra miliona“? Ona je apsolutno tačna, jer se igra, u istim ili sličnim varijacijama, svuda! Čak i u dalekom Japanu, gde je šogi – japanski šah – popularniji, imamo vrlo jakih „klasičnih“ šahista/kinja. Svi smo čuli da je ova drevna igra posebno korisna za mlade, ali koliko ljudi zapravo razume zbog čega je to tako? Da bismo razjasnili ovu, ali i mnoge druge dileme, razgovarali smo sa dugogodišnjim šahovskim trenerom, bivšim selektorom mladih reprezentacija, sekretarom Šahovskog saveza Vojvodine Dankom Bokanom, koji se vrlo ljubazno odazvao našem pozivu.

Kako biste objasnili nekome ko se prvi put susreće sa šahom kakva je to igra?

Na ovakva i slična pitanja često volim da citiram čuvenog dr Taraša koji je jednom prilikom rekao: „Uvek sam pomalo sažaljevao čoveka koji ne zna da igra šah, kao što bih sažaljevao čoveka kome je ljubav ostala nepoznata, jer šah, kao ljubav, kao muzika, ima moć da ljude čini srećnim.”

Možete li nam reći nešto o vašim šahovskim počecima? Šta vas je privuklo?

Sa šahovskom igrom sam se upoznao od najranijeg detinjstva. I majka, i otac, i stariji brat su odlično igrali šah. Ipak, najveselije je bilo kad je deda Dragan igrao šah sa svojim bratom od strica, onda je to obično trajalo do kasno u noć, a često se dešavalo da i sledećeg jutra osvanu za šahovskom tablom  svađajući se posle nekoliko desetina odigranih partija da li je rezulat nerešen ili ipak neko od igrača ima prednost od jedne ili dve pobede, što je naravno bilo nemoguće utvrditi.

CZOR je organizacija posvećena mladima. Opšte je poznato da je šah vrlo koristan, naročito za ovu društvenu grupu. Možete li objasniti zbog čega?

Već dugi niz godina je poznato, zahvaljujući istraživanjima sprovedenim u Rusiji, a kasnije i u mnogim zapadnoevropskim zemljama, da šah kod dece razvija operativno pamćenje, kritičko mišljenje, osećaj za lepo, uči ih strpljenju, jača volju i karakter i uopšte ima niz pozitivnih osobina na razvoj dece. Pored toga, šah ima i jednu izuzetno humanu crtu – tu ravnopravno igraju i dečaci protiv devojčica, i stari protiv mladih, i mršavi i bucmasti, nema razlike, u šahu su svi jednaki, pravila igre su jednaka za sve i to je ono što treba iskoristiti i putem šaha uvoditi decu u realne okvire raznih životnih situacija koje će ih sutra sretati na svakom koraku.

Kao šahovski trener radili ste sa mnogo mladih, kakva su Vaša iskustva?

Da, već više od trideset godina radim u šahu kao trener, a bio sam i selektor i trener omladinske i kadetske reprezentacije SR Jugoslavije, koja je osvajala medalje i na evropskim i svetskim šahovskim prvenstvima za mlade. Diplomirao sam na najpriznatijoj svetskoj šahovskoj katedri – Moskovskoj akademiji sporta, i odmah pri povratku u Novi Sad sam, sa suprugom Jelenom, koja je takođe FIDE majstor, otvorio školu šaha i osnovao Novosadski dečji šahovski klub „Šahmatni kružok“, koji i danas postoji.

Na šta ste posebno ponosni u radu sa mladima?

Pored toga što među bivšim učenicima imam velemajstore, intermajstore i majstore, nekako sam najponosniji kad srećem svoje učenike koji su danas doktori nauka, profesori, lekari, psiholozi…tj. uspešni mladi ljudi. Za sve njih je isto to što im je vreme provedeno za šahovskom tablom u mladosti kasnije puno koristilo čime god da su se u životu bavili. Drago mi je i da moja deca Isidora i Nikola odlično igraju šah i, kada im to dozvoli slobodno vreme, rado odigraju poneku partiju, bilo na internet turniru ili međusobno za šahovskom tablom u stanu.

Kada se neko prvi put susreće sa šahom odakle mu/joj preporučujete da počne? Imate li nekog posebnog autora ili knjigu koju biste preporučili za početnike/ce i zbog čega?

O šahu je napisano na hiljade dobrih knjiga i svaka je, na svoj način, interesantna. FIDE trener Josip Dekić i ja smo autori “Šahovske čarolije” koju je objavio Zavod za udžbenike, 2007. godine i koja je od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije prihvaćena za upotrebu u prvom razredu osnovne škole.

Aktivno radite i kao generalni sekretar u Šahovskom savezu Vojvodine. Savez radi i na promociji šaha među mladima, na koji način? Da li su mladi zainteresovani za šah?

Pre nekoliko godina, kao član Upravnog odbora Šahovskog saveza Srbije, uspeo sam da proguram ideju da šah uđe u osnovne škole i kao školski sport. Već prve godine, širom Srbije, učestvovalo je nekoliko hiljada dece, a pre dve godine samo na finalnom turniru u Zrenjaninu imali smo preko 800 učesnika, što više nego dovoljno govori o interesovanju mladih za šah.

Kakve aktivnosti planirate kao Savez u skorijoj budućnosti?

U Savezu smo poslednjih godina pokrenuli niz manifestacija za mlade – od akcije “Šah u škole” do Juniorske lige koja obuhvata klubove iz svih krajeva Vojvodine. Ove godine, Novi Sad je u decembru ponovo domaćin Evropskog prvenstva za mlade u ubrzanom i brzopoteznom šahu, a to je takmičenje koje sam upravo ja pokrenuo još davne 2000. godine, u saradnji sa Evropskom šahovskom unijom, i koje se ni malo nije menjalo svih ovih godina, što je samo pokazatelj da je inicijalni projekat bio odličan.

Imate li nešto da poručite mladima za kraj?

Naravno, upravo ono što smo spomenuli na samom početku: „Uvek sam pomalo sažaljevao čoveka koji ne zna da igra šah, kao što bih sažaljevao čoveka kome je ljubav ostala nepoznata, jer šah, kao ljubav, kao muzika, ima moć da ljude čini srećnim.”

Značaj šaha sve više dolazi do izražaja kako vreme prolazi. Takođe, ljudi koji rade na njegovoj promociji su, vrlo često, mlade osobe, a naročito u vreme sve pristupačnijeg sadržaja putem digitalizacije. Na internetu se može naći obilje interesantnog materijala, koji može pomoći svakome, od apsolutnih početnika/ca, sve do samih velemajstora. Nadam se da će ovaj intervju podstaći makar jednu osobu da dậ šahu šansu. U tom slučaju ću smatrati ovaj članak apsolutno uspešnim.

 

Intervju vodio: Stefan Kostić, volonter Medija tima

Ostavi komentar: