Nauka je poezija stvarnosti

Svakog dana na televiziji vidimo doktore/ke, naučnike/ce i naučne radnike/ce kako govore o značaju medicine i ostalih nauka. Pošto se bliže prijemni ispiti za srednjoškolske i visokoškolske ustanove, rešili smo da uradimo malo poređenje između prirodnih i društvenih nauka, kako bismo stimulisali mlade da se okrenu ovom plemenitom zanimanju.

Bolje sagovornike teško da smo mogli pronaći. Dr Boris Stojkovski sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu je izuzetan istoričar, ali radi i na promociji nauke. Iva Uzelac je molekularna biološkinja, trenutno na doktorskim studijama, jedna od najboljih studentkinja Prirodno-matematičkog fakulteta, jedna je od najboljih ženskih šahovskih sutkinja i, takođe, aktivna promoterka nauke.

Na samom početku razgovora želeli smo da utvrdimo šta je to privuklo naše sagovornike nauci? Odgovor je bio jedinstven – ljubav prema nauci.

„…odgovora zapravo i nema, sem onog najprostijeg – želeo sam to, voleo sam istoriju, volim je i dan danas. Inače, ove godine se navršava pune dve decenije kako sam maturirao u Gimnaziji ,,Svetozar Marković’‘ u Subotici, te ovo i jeste lepa prilika da pričamo o počecima. Još za maturski rad sam se opredelio za srednjovekovnu temu (vizantijsko-bugarski odnosi u srednjem veku), te je zapravo ceo dalji životni put bio logičan. Dakle, ljubav prema istoriji, želja da se njome bavim, i mislim da je to zapravo pravi put. Ne put nekakve koristi i promenljivosti, već put ljubavi ka pravoj nauci.“ – kaže prof. Stojkovski.

Sličnu priču nam je ispričala i mlada naučnica Uzelac: „Oduvek su me zanimale prirodne nauke, a posebno biologija i hemija. Kao srednjoškolka, učestvovala sam na takmičenjima iz biologije i osvajala nagrade na republičkom nivou. Planirala sam da upišem Medicinski fakultet, zbog svoje duboke urođene težnje da uvek kada sam u prilici pomažem drugim ljudima, ali sam se u poslednjem trenutku predomislila i odlučila za biologiju, kao zadivljujuću nauku o životu, „o beskrajnom broju najlepših i najčudesnijih životnih formi“, kako je Darvin svojevremeno napisao. “

Kako biste nekome, ko nije iz struke, objasnili šta to tačno radite?

B.S.: „Ja sam istoričar, profesor istorije srednjeg veka na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U prvom redu, dakle, držim nastavu (predavanja i vežbe), ispite, ali postoji i onaj drugi – naučni kolosek. On se sastoji u pisanju knjiga, naučnih članaka, odlazaka na istraživanja i konferencije u zemlji i inostranstvu. Naučni i nastavni životi, iako paralelni, slivaju se i predstavljaju dinamičnu i zanimljivu celinu. Otud i prilika da se dosta putuje, da se preko projekata i razmena uspostavljaju kontakti, stiču drage kolege pa čak i prijatelji širom sveta!“

I.U.: „Studentkinja sam doktorskih studija na Departmanu za biologiju i ekologiju PMF-a u Novom Sadu, a tema mog istraživanja se tiče jedne vrste insekta koji se zove kukuruzni plamenac i koji živi u stabljikama kukuruza, bušeći hodnike kroz njih kako bi se kretao i hranio. Ovo dovodi do velikih ekonomskih šteta, budući da stabljika tako postaje krhka i lako lomljiva, a klipovi kukuruza se ili uopšte ne razvijaju ili je njihova veličina značajno smanjena. Naša ideja je da ispitamo koji su to molekuli u organizmu ove vrste kritični za njen opstanak u prirodi, sa krajnjim ciljem da eventualno pronađemo neki način biološke kontrole brojnosti ove vrste i tako redukujemo upotrebu pesticida koji se trenutno koriste za suzbijanje kukuruznog plamenca, a koji, pored toga što nisu dovoljno efikasni, još i dodatno zagađuju životnu sredinu i hranu koju jedemo. “

Na pitanje da li imaju nekog uzora, naš/a sagovornik/ca su dali dva različita odgovora.

Dr Stojkovski nam je rekao da nema konkretnog uzora, već da su to svi domaći i strani istoričari/ke koji bez predrasuda i pristrasnosti tumače istorijske izvore, zato što takvi ljudi, kakav je bio i začetnik srpske istoriografije Ilarion Ruvarac, imaju značajan trag na srpsku, ali i svetsku kulturu. Sa druge strane, Iva Uzelac nam je rekla: „.Moj prvi i jedini uzor, koji je izvršio i najveći uticaj na mene da zavolim nauku i odlučim da joj se posvetim, jeste moj ujak Branko Radujković, penzionisani redovni profesor biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Podgorici. Slušajući ga kako oduševljeno priča o prirodi i njenim zakonitostima, o tome koliko je za svakog čoveka važno da nauči i razume osnovne biološke principe koji su svuda oko nas, poželela sam da i ja budem deo tog sveta i da i sama dam određeni doprinos njegovom boljem razumevanju.“

Možete li nam objasniti zbog čega je nauka korisna za mlade? Šta im bavljenje naukom pruža? Kao i, ako se odluče na takav korak, šta da očekuju? Na šta da obrate pažnju?

„Nauka je višestruko korisna. Ako govorimo o istoriji, da bi se razumela kompletna naša sadašnjost, da bi se dobro sagledalo sve što se u svetu događa, istorija je nasušno potrebna. Uz jezik, pismo, veru i tradiciju, istorija predstavlja temelj sveukupnog identiteta, kako kolektivnog, tako i pojedinačnog. Sami sebe ćemo mnogo bolje upoznati baveći se istorijom i zato je ona bez sumnje ključna naučna disciplina. Osim toga, kao što rekoh, mogućnost saradnje, putovanja, upoznavanja ljudi iz celog sveta je takođe jedna velika dobit. Ali, oprezno! Potrebno je užasno mnogo truda i napora, i mnogo volje i ljubavi, jer neretko će delovati kao da je sve izgubljeno. Ali nije, zato treba imati cilj, ići ka njemu, i ne očekivati ništa preko noći.“ – ističe profesor.

„Aktuelna epidemiološka situacija u svetu je upravo pokazala koliko je nauka značajna, i to ne samo za mlade, nego generalno za čitavu ljudsku zajednicu. Za mlade je posebno važno da imaju široko opšte obrazovanje i da razumeju osnovne prirodne zakonitosti, kako ne bi dolazili u zablude u situacijama kada se putem medija i društvenih mreža širi neverovatno mnogo pogrešnih interpretacija raznih bioloških pojmova i procesa. Ako ih ta početna zainteresovanost za nauku dovede i do odluke da se njome bave, treba da znaju da je to težak i trnovit put, sa mnogo prepreka i izazova, koji zahteva konstantan rad na sebi i sticanje novih znanja i veština, ali put koji istovremeno pruža beskrajno mnogo zadovoljstva u trenucima kada shvatite ili otkrijete nešto što niko pre vas u celom svetu nije bio kadar da otkrije!“ – lepo nadopunjuje doktorantkinja.

Naš/a sagovornik i sagovornica se slažu da interesovanje za nauku postoji, ali da je treba dodatno promovisati raznim tribinama, radionicama, edukacijama i drugim manifestacijama. Čini se da je dobra stvar što nisu uspeli da preciziraju za koje oblasti u njihovim naukama postoji posebno interesovanje, jer to pokazuje da mladi imaju široko polje interesovanja.

Naša sagovornica je ukazala na neke manifestacije koje se organizuju u cilju promocije nauke: „Posednjih godina se u našoj zemlji dosta radi na popularizaciji nauke, pa tako imamo i brojne druge manifestacije ovog tipa, kao što su Noć biologije, koja se organizuje na departmanu za biologiju i ekologiju PMF-a u Novom Sadu, Festival nauke i Noć istraživača, koje se svake godine organizuju u gotovo svim univerzitetskim gradovima u Srbiji.“.

Dr Stojkovski osvrnuo na same metode razbijanja predrasuda prema nauci i naučnicima/ama, zato što je jedno istraživanje pokazalo da deca zamišljaju naučnike/ce kao ljude sede neuredne kose, u belim mantilima  sa naočarima, i uglavnom muškog pola. „Najpre, pod naučnikom/com se, nažalost, uvek predstavi neki prirodnjak u laboratoriji. A zatim i to što ste i vi naveli. Više je, da tako kažem, metoda borbe. Prvo je, u porodici, da roditelji svojoj deci moraju i trebaju usaditi ljubav prema nauci, ići ka njihovim sklonostima. Doista, neko je skloniji prirodnim naukama i onda to treba razvijati, jer je to bez sumnje neophodno. Isto tako, onaj ko je društvenjak, ne treba mu to kočiti zbog neke imaginarne zarade u budućnosti, već razvijati. Drugi korak je škola i tu su naše koleginice i kolege iz osnovnih i srednjih škola ključni. Oni moraju više podsticati decu i razbijati te predrasude. I naravno, sistemsko pitanje podrške je jako bitno. Mora da postoji širok okvir podrške nauci, uz jednak pristup i tretman svih oblasti nauke, razdvajanje kriterijuma i nenametanje nekih disciplina kao dominantnih. Tu će lako onda i svaka mlada osoba razviti svoje sklonosti. Promocije knjiga, blogovi, javna predavanja, tribine, otvaranje naučnika/ca ka široj zajednici, društvene mreže, internet, sve to mogu biti efikasna sredstva za buđenje interesovanja.“

Čini se da je situacija i u prirodnim i u društvenim naukama jednako teška zbog nedostatka sredstava i opreme.

Prema dr Borisu Stojkovskom to je posledica vremena u kojem živimo i poremećenog sistema vrednosti, ali on ističe da se nauka svuda susreće sa sličnim problemima, samo da veće ekonomije mogu više ulagati. Sa druge strane, Iva Uzelac smatra da stvari idu na bolje: „… Situacija se poboljšava iz godine u godinu, uglavnom zahvaljujući evropskim projektima i donacijama koje su usmerene na opremanje naših laboratorija i istraživačkih centara. Ono što je dobro u celoj priči jeste da, upravo zbog ograničenih kapaciteta koje imamo, mi stimulišemo naše studente da budu inovativni i kreativni i da se neprestano trude da pronađu alternativna rešenja za određenje probleme u laboratoriji“.

Da li sarađujete sa drugim visokoškolskim ustanovama, institutima, institucijama? Kakva su Vaša iskustva u pogledu međunarodne saradnje?

I.U.: „Da, svakako, to je danas postalo uobičajena praksa, jer udruživanje u veće timove naučnika/nica i cirkulacija istraživača/čica između pojedinih timova doprinose efikasnijoj razmeni ideja i iskustava i bržem napretku cele naučne zajednice. Prirodno-matematički fakultet je do sada, kroz Erazmus i druge međunarodne programe, ostvario brojne saradnje sa drugim visokoškolskim institucijama u svetu, što je od nemerljivog značaja za akademski razvoj i usavršavanje naših mladih istraživača/čica. Laboratorija za biohemiju i molekularnu biologiju, u kojoj sam zaposlena, takođe sarađuje sa velikim brojem međunarodnih institucija, od kojih bih posebno istakla: Britanski centar za istraživanja Antarktika u Kembridžu, Institut za organsku hemiju i biohemiju u Pragu, Institut za molekularnu biologiju u Bratislavi, Institut za molekularnu i ćelijsku biologiju u Portu, Institut za enzimologiju Mađarske akademije nauka u Budimpešti i dr.“.

B.S.: „Da, apsolutno, i sa koleginicama i kolegama u Srbiji, ali i inostranstvu. Imao sam čast da držim nastavu dvaput  u Pizi, u Olomoucu i nekoliko puta u Budimpešti. Izuzetne veze postoje sa kolegama/inicama zaista širom sveta, na institutima, fakultetima, u akademijama nauka, muzejima, arhivima i bibliotekama. To važi i za našu zemlju. Međunarodna saradnja, mogućnost putovanja, upoznavanja i saradnje sa ljudima raznorodnih institucija, i iz brojnih zemalja je pravo blago i jedna od najlepših stvari u bavljenju naukom. Ako govorimo vašoj publici – mladima, mogućnosti za stipendije, usavršavanja i studijske boravke su za mladu populaciju ogromne! Zato učite jezike i obiđite svet, uspostavite dobre kontakte i kada se na našim ustanovama budete bavili naukom, negujte te veze.“.

Naši sagovornik i sagovornica imaju i veoma lepe poruke za kraj:

I.U.: ,,Želim da poručim mladima da, čime god da odluče da se bave u životu, kontinuirano rade na obogaćivanju svog opšteg znanja i proširivanju sopstvenih vidika, jer je to jedini način da stasaju u zrele i odgovorne ljude koji će umeti da razlikuju nauku i naučna saznanja od svih onih laičkih interpretacija kojima su svakodnevno izloženi u medijima i na društvenim mrežama. Dragi mladi, neka knjige budu vaš siguran put ka obrazovanju, a životne prilike koje vam se ukažu ne odbacujte olako već koristite za sticanje svima nama toliko neophodnog iskustva.“.

B.S.: „Čitajte dobre i kvalitetne knjige, razmišljajte o sebi, svom identitetu, svojim korenima, sagledavajte kritički svet oko sebe. Sledite svoje srce, svoja interesovanja, promišljajte sve fenomene naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Slušajte dobru i kvalitetnu muziku, a ne ove jogurt zvezde čija slava traje tri dana. Razvijajte svoje sklonosti i sposobnosti, ovom svetu su potrebni pametni ljudi, naučnici u svim mogućim disciplinama. Sve treba da se razvija da bi svet bio bolje mesto za život, naučnici svih sfera moraju se oslanjati jedni na druge zarad sveukupne dobrobiti. I naravno, upišite istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, to je pravo mesto za vas.“

 

Kao i u svemu čime se čovek bavi, i u nauci je teško, ali vredni naučnici/ce svakodnevno rade da bi obogatili ljudsko znanje, unapredili nam kvalitet života, spasili nas od mnogih bolesti, opasnosti od zaboravljanja ko smo, na našem kulturnom razvoju i očuvanju. Ukoliko se odlučite na bavljenje naukom, bila ona iz oblasti humanističkih, prirodnih, tehničkih, medicinskih ili bilo kog drugog polja, ostavljamo vas sa poznatom izjavom fizičarke i hemičarke Marije Kiri: ,,Ničega se u životu ne treba bojati, samo treba shvatiti. Što više razumemo, to se manje bojimo.“.

 

Autor: Stefan Kostić, volonter Medija tima

Ostavi komentar: