Zbog toga se svake godine na mnogim univerzitetima, širom naše zemlje, 4. aprila održavaju mnogobrojne manifestacije kulturnog, obrazovnog, socijalnog i humanitarnog karaktera. Organizuje se čitav niz predavanja, tribina, rasprava, promocija, izložbi i koncerata. Neki od njih organizuju čak i žurke za ogroman broj studenata/kinja. Međutim, šta se tačno dogodilo? Zbog čega Nacionalni dan studenata/kinja uopšte postoji?
Na našim prostorima materijalni položaj studenata/kinja nije bio dobar, a univerziteti su, kako to često biva, bili predmet političke borbe, sloboda govora je značajno smanjena nakon zavođenja diktature kralja Aleksandra Karađorđevića, a da se situacija nije mnogo poboljšala ni nakon njegove smrti pokazuju i velike studentske demonstracije iz 1936. godine. Studenti su želeli da se izbore za poboljšanje materijalnog položaja studenata/kinja, ali i za autonomiju univerziteta. Vlasti su protiv demostranata upotrebile silu i u neredima je poginuo student prava na Univerzitetu u Beogradu Žarko Marinović. Interesantno može biti i da se spomene da je ovaj student bio i član Komunističke partije Jugoslavije, na koju vlasti nisu gledale blagonaklono.
Demontracije su bile plod dugogodišnje borbe vlasti Kraljevine SHS / Jugoslavije i studentskog pokreta. Povod za akciju, koju su podržali i neki profesori, je bilo uspostavljanje univerzitetske policije. Studenti/kinje su svoje zahteve istakli u 16 tačaka. Nakon dvadeset i pet dana štrajka demonstracije su uspešno okončane, 28. aprila 1936. godine, univerzitetska policija je raspuštena, dr Vladimir Ćorović je smenjen sa mesta rektora, a zamenio ga je Dragoslav Jovanović.
Marinović je ubijen već prvog dana demonstracija, blizu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kada ga je nožem izbo Slobodan Nedeljković. Njegovi ostaci su premešteni u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju, 1972. godine.
Nažalost, danas mali broj studenata/kinja zna šta se zapravo obeležava 4. aprila, i šta Nacionalni dan studenata/kinja predstavlja, kao i odakle je potekao. Međutim, ideali slobode, demokratičnosti i pravde su i dalje duboko u mislima i srcima studenata/kinja. Iako je od tog tragičnog događaja prošlo skoro devedeset godina, i iako ime Žarka Marinovića nije poznato velikom delu studentske populacije, stvari za koje se ovaj mladić zalagao su i dalje cilj mladih studenata i studentkinja. Postignuto je mnogo, ali ovakvi poslovi skoro da nemaju granice, jer uvek može da se uradi nešto bolje. Kako vreme ide, tako se i potrebe studenata/kinja menjaju.
Studenti/kinje širom Srbije, kao i mnogi visokoškolski i univerzitetski radnici/e 4. aprila svake godine ističu probleme sa kojima se studenti/kinje i profesori/ke svakodnevno susreću, ali i koriste šansu i da se lepo zabave.
Autor: Stefan Kostić, volonter Medija tima