Nekada poznate kao bolesti bogatog sveta (hronične i mentalne bolesti) uz nekvalitetnu ishranu, slabu fizičku aktivnost, upotrebu duvana i konzumaciju alkohola, danas predstavljaju globalnu epidemiju. Kada se one spoje sa virusnom epidemijom, poput COVID-19, nastaje, između ostalog, dodatno povećana potreba za alkoholom, kao begom iz krize.
U Srbiji 13% ljudi trenutno zloupotrebljava alkohol, a pet odsto njih su identifikovani kao alkoholičari. To su podaci Instituta za mentalno zdravlje, koji idu uz upozorenje da veoma često dovode i do povećanja nivoa porodičnog nasilja
Prema navodima načelnika klinike za bolesti zavisnosti, Ivice Mladenovića, zbog novonastale situacije (COVID-19) mnogi lečeni alkoholičari su počeli opet da konzumiraju alkohol, ali se oni nisu javljali u kliniku iz banalnih razloga, kao što je obustava rada gradskog prevoza.
Da li zaista pijemo iz dosade?
Grupa naučnika koja je uključena u rad bolnice „Queen Alexandra Hospital“ u Engleskoj, pokrenula je globalno istraživanje kako bi otkrila koliko ljudi konzumiraju alkohol u karantinu. Cilj studije je da se uporedi količina alkohola koja se konzumirala pre i u toku karantina i da li nam društvena izolacija u stvari može promeniti navike. Volonteri koji su učestvovali u istraživanju svaki dan su unosili količinu alkohola koju su konzumirali taj dan, kao i trenutno psihičko stanje, ispoljavanje negativnih emocija poput ljutnje, besa ili ukoliko su bili pod stresom i slično. Iako podaci istraživanja još nisu poznati javnosti, jesu neka od svedočenja volontera. Jedan od njih je napisao:
„Tokom ovog perioda mnogi od nas suočeni su sa ogromnim promenama u životu i sredstvima za život, kao što je i potreba da radimo od kuće dok u isto vreme brinemo o deci. Iako je neophodno, ovaj period izolacije je stresan za mnoge od nas.“
Karantin kao lek od alkoholizma?
Britanska blogerka i spisateljica (autorka The Authenticity Project and the Sober Diaries Kler Puli, koja se godinama borila sa alkoholizmom, u tekstu za BBC NEWS kaže da decenijama treniramo sebe da prevazilazimo bilo koji oblik stresa uz piće, ali i da je u vreme karantina čak i lakše prekinuti sa konzumiranjem alkohola jer u običajenim okolnosti ljudi dolaze u situaciju da moraju da se pravdaju pred drugima što ne žele da piju.
Upravo takav slučaj beleže u specijalnoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti Vita . Psiholog Stevan Kvas tako priča o pacijentkinji koja je zahvaljujući kućnoj izolaciji zbog virusa, prepoznala sopstvenu nemogućnost da kontroliše potrebu za alkoholom, za šta joj je dugo boravak van kuće bio paravan. U njenom slučaju virus korona spasio je od zavisnosti, jer je moguće da bi svoju nekontrolisanu potrebu za alkoholnim pićem gradila godinama, kada bi proces odvikavanja bio mnogo teži i duži, napominje Kvas.
Ovaj tekst nastao je kao rezultat edukacije sa studentima i studentkinjama žurnalistike u Novom Sadu o zaštiti maloletnih lica od izloženosti alkoholu kroz medije.